Čudovište iz ćoška

114 11 12
                                    

Napolju je noć uveliko pala i kiša je pljuštala sa sobom odnoseći svaki zvuk. Princ je trebao da spasi princezu iz šaka zlog čarobnjaka, ali ga je prekinuo devojčicin vrisak. U sobu je utrčala starija žena, nedugo za njom i dečak malo stariji od devojčice. Pitanja su odjekivala po sobi praćena dobovanjem kiše, ali devojčica je samo pokazala u ćošak pored ormara.
Bio je prazan.
Ali devojčica nije prestajala da ubeđuje brata i baku da je nešto tu. Bilo je tu i posmatralo je.
Sutradan, kako bi dokazala baki i bratu da prošlu noć nije lagala, devojčica je uzela svesku i nacrtala ga. Crtež je bio zdepast i krivudav, ali u očima šestogodišnjakinje pravo umetničko delo. Devojčica nije prestajala da crta čudovište koje je stalno viđala. Počeli su da je vode kod psihologa vođeni iskrenom brigom. Na kraju je devojčica, samo kako bi prestala da ide kod psihologa koji je stalno govorio isto i nervirao je, počela da laže da ga više ne vidi.
Ali videla ga je. I vidi ga i dalje nakon nakon toliko ružnih godina. Od krvi i mesa, pomera stvari, priča, mada ne jede. Nastavila je da popunjava sveske njegovim crtežima.

A ni godinama kasnije nije nestao.

Moja sveska sa čudovištima-PauziranaDonde viven las historias. Descúbrelo ahora