Moja sveska sa čudovištima-Pauzirana

Čovek u crnom

Očigledno nas je policija pratila jer smo stalno pravili oštra skretanja, a zvuk guma mi se urezao u glavu. Osetila sam dodir na svojoj ruci. Znala sam šta je čim sam je kandža prešla duž mog prsta ne ostavljajući ogrebotinu. Nisam ni sumnjala da Nero ne bi uskočio zamnom. Taj bi i sa litice skočio ako ja skočim. Prikolica je zaudarala na znoj i nesne proizvode. Sad stvarno mislim da ću da ispovraćam ono kuvano jaje od ovolikih skretanja.

Oči su mi se izuzetno brzo prilagodile mraku te sam uspela da razaznam brata, onog crnokosog momka, uglavnom zbog jastrebom, još jednog momka sa mitraljezom i još mnogo njih sa puškama i pištoljoma. Tomy je žmirkao kroz mrak neuspešno pokušavjući da me uoči. Možda bih i probala da mu se javim, da dopuzim do njega ili mu dam neki znak da jastrebovo prodorno oko nije gledalo pravo u mene ne trepćući. Sva sam se naježila od tog buljavog oka. Tako da sam bila jako zahvalna Neru kad je stao između nas kao zid. Pre sam razmišljala o tome da se možda ne oslanjam previše na Nera, ali je i prestalo da me bude briga. Od kad se on pojavio ne sećam se toliko ni sebe od pre. To je verovatno i razlog zašto uvek biram treću opciju. To mi je ostalo naj upečatljivije iz moje prošlosti. Od tad govorim sebi da je ta devojčica mrtva. Da sam ja nova osoba, ali ne mogu da se otmem utisku da sam samo senka stare, savršene mene. Baka mi je govorila kako sam pre bila toliko drugačija. A po načinu na koji mi je pričala o tim vremenima imala sam osećaj da sam joj tad bila draža. Kad god bi mi baka pričala imala bih osećaj da sam ja ubila tu malu, savršenu devojčicu. Jedini u čijoj blizini se nisam osećala tako je bio Nero. I zato sam lagano počela da se odmičem od svih. Nero je bio jedini koji nije poznavao to bolno savršeno dete.

Možda bih i smislila neki plan za beksrvo da kamion nije naglo zakočio. Toliko naglo da sam odletela do vrata. Neki momak je uperio pištolj u mene, ali jije stigao da povuče obarač kad se čula velika eksplozija. Svet se okrenuo oko mene i pre nego što sam shvatila prikolica je bila puna rupa iz kojih smo svi poispadali na vreli asfalt. Stigla sam samo da pomislim kako nije normalno da je asfalt ovako topao na ovako slabom suncu kad mi je u uglu očiju zaigrala svetlost, a neprijatna toplota se poput ćebeta obavila oko mene. Zbog adrenalina nisam osećala bol pa mi ke bilo lako da brzo reagujem, ali sam uveliko zažalila.

Svet gori! Svuda oko mene. Vatra! Kamion koji gori okupan grimiznim plamenovima. Vatra koja se ludački talasa svuda okolo kao da vreba šta sledeće da spali. U centru požara, visoko podignutih ruku je stajala je osoba skroz obučen a u crno. Tek kad sam nju ugledala shvatila sam da su svi iz kamiona dobro. Malo oprljeni zbog pada, ali dobro. Onaj jastreb se preteći pribio uz crnokosog, kao da čeka da mu ovaj šapne naredbe. Mačo je ponosno stajao pored nekog s' maskom ko bi trebao da bude Džoš. Plamen je kružio oko nas kao da nas zadržava u kavezu, da ne pobegnemo. Zapravo, da pljačkaši ne pobegnu. Iako mi nije bilo jasno kako, trenutno me ni nije bilo briga. Ugledala sam Nera u plamenu. Odleteo je malo dalje, ali bio je dobro. Izgledao mi je nekako izgubljeno. Dezorijentisano. A i ko ne bi bio u ovakvom plamenu? Tamn je okrenuo glavu u mom smeru ali plamen je narastao zablokiravši mi vidik. Nije mi promaklo da je crni čovek izvio zglob na gore u pravcu u kom je Nero stajao. Čini se da on nije pozvan u kavez. Nisam se ni malo uplačila kad je Nero došao od iza mene i prešao ispred da me zaštilti ukoliko se ispostavi da ovaj čovek predstavlja pretnju. Mozak mi je radio trista na sat tako da sam imala osećaj da se ceo svet stao, a kad se ništa nije dešavalo adrenalin me je poustio pa sam se osećala da mi se mozka usporio.

"Rin! "Skoro sam pala kad me je Tomy naglo zagrlio oslovljavjući me po nadimku. Nisam ni primetila kad je došao do mene. Bila sam šokirana, preplašena i umorna. Čvrsto sam mu uzvratila zagrljaj. Zjecala sam mu na ramenu. Samo sam htela da idem kući i zaboravim na danas! Čvrsto sam zatvorila oči slušajući kako se sirene udaljenih policijskih automobila. Kad me je Nero zagrlio od pozadi obavijajući me svojim dugim, čupavim rukama, nisam imala snage čak ni da razmišljam o tome kako Tomy može da ga primeti.

Tek kad me je Nero pustio shvatila sam da više ne osećam toplotu vatre na koži, da su sirene prestale da se čuju i da se oko mene nalazilo mnogo policajaca u plavim uniformama koji su razgovarali sa taocima i pokušavali da ih smire. Podigla sam uplakano lice kad je jedan policajac prišao.

"Izvinite, znam da ste trenutno vrlo uznemireni, ali imam naređenje od nadležnih da vas odvedem u stanicu da date izveštaje. "Čini se da se i Tomy osećao iscrpljeno koliko i ja jer se nije uopšte bunio kad su nas ugurali na zadnje sedište policijskog auta.

.    .    .

Trenutno se nalazim u policijskoj stanici. Nero, za divno čudo, nije sedeo ležao ispod stolice kako obično radi u školi. Stajao je savijen pokraj mene šapćući mi kako će sve biti u redu. Soba u kojoj sam trebala da dam izjavu je bila prilično tamna. Sedela sam preko puta prazne stolice, koju će svakog časa zauzeti detektiv koji treba da me ispita, od nje razdvojena velikim radnim stolom punim papira. Čak je bila postavljena i jedna korpa puna mandarina. Kad je Nero shvatio da sam prestala da ga slušam i smirila se uzeo je jednu mandarinu iz korpe i stavio je ispod maske ni ne oljupivši koru. Ovo će biti zabavno.