Moja sveska sa čudovištima-Pauzirana

Evo zašto ne izlazim napolje

Dok sam čekala Tomya neka bakica u pink bundi, beloj vunenoj kapi i belim čizmama na potpeticu me je zamolila da sedne do mene jer je ovo očito jedina slobodna klupa. Nero se nevoljno podigao sa klupe i sada pogrbljen, poput lešinara sedi iznad nas dve sa sve četri kandže se držeći za naslon klupe. Skoro se i zasmejem kad shvatim da će ostati rupe u drvetu od njegovih kandži. Sunce mi je ogrejalo kosu na glavi, a zadnjica mi je utrnula od sedenja.

Tomya već poduže nema. Sklonim pogled sa mobilnog da bih pogledala ka staroj, visokoj, bež zgradi, ali mi pažnju obuzme čovek koji nepomično stoji navaljen na neki izlog. Visok, u crnom kaputu, crne raščupane kose s' naočarama za sunce. Vilica bi mi otpala na od iznenađenosti da se nisam nalaktila na naslon za ruku oslonivši bradu na unutrašnjost šake. Nije me iznenadio sam čovek već ono pored njega. Tako neprirodno blizu, kao da dele vazduh, pored njega stoji veliki jastreb sa kozijim zadnjim nogam. Imao je samo jedno oko na sred čela koje je izgledalo kao da skenira sve što pogleda. Sivkasto-belo perje mu je bilo neprirodno oštro i presijavalo se kao da je od uglečanog čelika. Oko mišićavog vrata mu je bio vezan pončo pun raznobojnih, indijanskih šara. Prsti su mi najedom poleteli da pipkaju po telefonu kao da pritiskam brojeve. Prislonila sam mobilni na uvo pozvavši svog prijatelja imenom.

"Nero. "Rekla sam jasno jer bi sad svakom radoznalom prolazniku izgledalo kao da vodim običan razgovor. Klimnuo mi je glavom kao pitanje gledajući u daljinu. "Vidiš li onog jastreba sa pončom? "Samo je zarežao tiho i grleno kao potvrdan odgovor. Vidi ih, ali mu se ne dopadaju. Što znači da trebam da budem oprezna u vezi s' njima.

Nisam više imala hrabrosti da ih gledam pa sam buljila u banku moleći boga da se Tomy vrati što pre. Verujem Nerovim instinktima, a kad on kaže 'nevolja' onda ja bežim od nevolje. Jer s' obzirom da je njemu sve šala, kad je on ozbiljan u vezi nečeg onda to sigurno nije dobro. Pomakla sam duge šiške više na desno da bih što bolje sakrila ožiljak. Kad god izađem napolje ožiljak počne da me svrbi kao da mi govori da se što pre vratim u moju bezbednu, malu rupicu. Pogled mi je mahinalno odleteo sabanke kad sam čula dubok mški glas. 

"Izvini, znaš li gde je najbliža pekara. "
Glas momka sa jastrebom je bio pomalo nategnut te sam pretpostavila da nije odavde. Morala sam da fokusiram svu svoju pažnju na svoj odraz u njegovim naočarama dok sam mu obljašnkavala da mi pogled ne bi odlutao ka jastrebu koji je počeo da se predatorski mota oko klupe. "Ne znam baš gde je to. Možeš li molim te da mi pokažeš? "Sad se dvoumim da mu odbrusim ili uljudno kažem da čekam brata. Baš sam debil da pođem sa njim pa da me otme u najgorem slučaju! Odlučila sam se da budem fina, a jastreb koji je počeo da njuši baku, koja je zadremala na klupi, nije imao nikakve veze sa tim.

"Izvinjavam se, ali čekam brata. "
Nevino sam se nasmešila kao da mi je stvarno žao. On klimnu glavom lagano se odmičući i pogleda na ručni sat kao da čeka nesto. Nije se puno udaljio, ali taman dovoljno da se jastreb odvoji od klupe i pođe ta njim. Pravila sam se da nisam primetila kako strelja Nera pogledom. To je bio pogled lovca na lovinu. Gledao je Nera kao nekog ispod sebe što me je instant iznerviralo. Mene ljudi mogu da vređaju i ponižavaju koliko im je volja,ali mog najstarijeg i najboljeg prijatelja, niko! A i nevidljivi, čudovišni, jednooki jastreb na više načina nije čovek. 

Najednom mi ušima zaparaju zvuci sirena, ljudi se razbeže od policijskih vozila koja su u trenitku napunila ulicu. Jedan deo policajaca pokušava da smiri civile, a drugi je počeo da postavlja trakupred stepenište banke. Knedla mi zastane u grlu. Banka. Nešto se dogodilo u banci! Baka koja je sedela do mene nije ni pogledala iz kog pravca treba da beži samo je poztčala kud je noge nose. Ta baka je brža nego što izgleda, pa i u potpeticama. Čim sam ustala Nero se skotrlja niz klupu na asfalt dočekavši se na sve četri.

"Ni ne pomišljaj da uradiš nešto glupo. Ja uvek mogu da odem da proverim situaciju. "Govorio je smireno. Glas mu je tako tanan i nerazvijen. Skoro ljubak. Ali nisam morala da se uvučem u nevolju. Nevolja je došla po mene u obliku crnokosog momka i jednookog jastreba. Nero jete brz, ali ne verujem da bi mogao da zaustavi metak iz cevi pištolja koja mi ledi kožu na leđima. Pribio se uz mene da sakrije pištolj dok je njegov prijatelj jastreb šestario iznad nas spreman da se obruši na Nera ili mene ako nešto krene nizbrdo. Momak je spustio svoju glavu do mog uva.

"Brat ti je u banci? "Jedva primetno sam klimnula glavom na šta me on lako pogura da pođemo napred. Trudila sa se da što neumerenije hodam. Možda neko vidi pištolj. Možda me neki policajac spase. Veća je šansa da je ovo drugo pošto smo se kretali pravo prema policiji. Ne. Pravo prema banci! Stomak mi se okrenuo. Ono kuvano jaje mi nije baš dobro leglo. Momak je, kao da ga zanima, prišao i pitao: "Izvinote, gospodine! Šta se dešava? "Prenego što je policajec uspeo da progovori ovaj izvuče pištolj i prisloni mi cev uz slepoočnicu. Nešto mi govori da ako opali neću moći tako lako da sakrijem taj ožiljak.

Nero nas je pratio u korak dok smo se peli stepeništem do glavnog ulaza banke. Momak je stao na sred stepeništa puštajući da nas kamere, koje su doveli novinari žudni priče, snime u kripnom planu. On je ovo uradio sa namerom. Želi da od ovog napravi predstavu, novi skandal. Da iskoristi život jedne nasumične devojke za zabavu. Nije odvajao pogled od mase dok je, unazad hodajući, prolazio krot vrata povlačeći se među zidove banke. Jednom godišlje da izađem iz kuće, a da nije zbog škole, i ovo se desi?Evo zašto ne izlazim napolje!