Pokaži mi sebe

Prolog

- Lisa uvedi poslednjeg pacijenta.

- Odmah doktorka.

Tako sam umorna. Ovaj dan je bio predug, jedva čekam da odem kući, napunim kadu, sipam vino i samo se opustim u toploj kupci . . . Treba mi odmor.

- Dobro veče.

Ispravim naočare, prekrstim noge i okrenem se ka mom novom pacijentu.

- Dalton Prajs? – pitam i podignem glavu ka njemu.

- Tako je.

Ja sam stručnjak za samokontrolu a to je posao koji zahteva godine rada, zbog toga i samo zbog toga neću zadržati vazduh u plućima, neću otvoreno buljiti i definitivno neću pokazati svoju iznenađenost mojim novim pacijentom.

- Molim Vas sedite – pokažem rukom ka kauču preko puta sebe.

- Hvala – opušteno je seo na kauč, položio ruke na naslon i stavio članak leve noge preko desnog kolena. Znakovi samokontrole, nedodirljivosti i samouverenosti.

- Ja sam doktorka Mendi Wilijams i kao što znate sud je odredio da dolazite kod mene na terapiju dva puta nedeljno.

- Drago mi je doktorka, preskočimo fomalnosti i kažite mi šta je potrebno da mi potpišete taj papir – stavio je ruke na kolena, isprepletao prste na rukama i pogledao me osmehom koji nesumnjivo često koristi.

- Potrebno je, Daltone, da razgovaramo dva puta nedeljno po sat vremena narednih šest meseci. Treba da radimo na kontroli tvog besa.

Moj odgovor mu se ne dopada jer se uspravlja i izbacuje bes koji potiskuje kroz nos.

- Dakle . . . zašto si ovde?

- Zar to ne piše u tim papirima koje držiš u krilu? – pita me ratoborno.

- Ja ti nisam neprijatelji, i da, piše, ali želim to da čujem od tebe – pokušam da ga umirim jer ima pasivno-agresivan stav.

- Ovde sam jer se protivničkom igraču nije dopala činjenica što sam jebao njegovu ženu.

- Da li to radiš često? Spavaš sa udatim ženama? Izazivaš protivničke igrače?

- Da, da i da – iskreni odgovori bez trunke kajanja.

- Koliko sam razumela nastavak tvog ugovora je pod znakom pitanja zbog tvog agresivnog ponašanja na terenu.

- Moj ugovor nije pod znakom pitanja, ako me moj tim ne želi sklopiću ugovor sa drugim, prosto – kaže bahato.

- Napao si drugog igrača, zato ti je sud odredio terapiju.

- Tako kažu.

- Nisi ga napao?

- Pokačili smo se, on je izvukao deblji kraj, kraj priče.

- On je u bolnici a ti na terapiji za kontrolu besa, nije kraj priče. Šta se desilo?

- Rekao sam ti, nije mu se dopala činjenica što sam jebao njegovu ženu.

- Zašto si mu to rekao?

- Zato što je kreten! – povisio je nervozno ton. Vreme za promenu.

- Reci mi nešto o sebi.

- Slobodan sam, nemam nikakvih obaveza večeras – ponovo taj osmeh. Pokušava da me zavede.

- Zašto si slobodan?

- Dopada mi se tako.

- Koliko je trajala tvoja najduža veza?

- Ne znam – upravo me je slagao.

- Kakav je brak tvojih roditelja?

- Nemam roditelje – namrštio se pa prikrio to osmehom.