Pokaži mi sebe

7

- Dobro jutro Daltone – pozdravim ga.

- Nešto smo veseli.

- Imala sam lep dan.

- Da li bi mi rekla našto o tome? – nasmešio se.

- Ne bih, vidim promenio si termin. Sve u redu?

- Da – seo je.

- Razgovarao sam sa ocem.

- To je divna vest.

- Pozvao sam njega i njegovu porodicu na večeru, u mojoj kuću.

- Impresionirana sam.

- Rekao sam da će moja devojka kuvati.

- Ha, ha, ha – nasmejem se. Zašto se on ne smeje?

- Ti nemaš devojku, i čisto sumnjam da znaš neku koja kuva.

I dalje je ćutao.

- Možda sam napomenuo da poznaju moju devojku.

- Možda?

- Dobro rekao sam da si ti moja devojka.

Ponovo se nasmejem.

- Zašto bi to rekao? – naljutim se odjednom.

- Ne mogu da budem sam sa tim ljudima! – ustao je.

- Šta da im kažem? Ne znam ni kako izgleda porodična trpeza.

- Kakve to veze ima sa mnom?

- Ti si jedina osoba na celom svetu koja zna sve o meni. Jedina koja će znati kad da uskoči ako razgovor zapne, pa psiholog si. To je tvoj posao.

- Ja sam tvoj psiholog a ne tvoja lažna devojka.

- A koga da dovedem? Ne dolazi u obzir da nekome kažem kako stoje stvari.

- Daltone . . . – počnem.

- Mendi – prekida me.

- Radim sve što mi predlažeš, razmišljam o životu, o tome šta želim, o vrednosti porodice, o svemu. Ti si mi rekla da ga nazovem.

- Da ga nazoveš, ne da mene upetljaš u to.

- Pa nemam nikog drugog.

Udahnem duboko jer je ovo tužno.

- To je neprofesionalno, neodgovorno i neetički . . .

- Zar ne sarađujem sa tobom? Brojim do deset pre nego što nasrnem na nekog, više ti ne upućujem seksističke komentare i kupujem ti čokoladu.

Nasmejem se, stvarno je tako.

- Postoji jedno pravilo, staro pravilo za psihologe. Ne vežite se za svoje pacijente, ne dozvolite pacijentima da se vežu za vas. Ne možaš se vezati za mene. Imamo još par seansi i kraj. Više me nećeš videti.

Namrštio se.

- Dobro, onda ću sve otkazati – seo je.

- Šta? Zašto? Ne možeš.

- Nisam ja za porodicu.

- Daltone, na čemu radimo ovde?

- Ubijamo vreme dok mi ne istekne kazna?

Došlo mi je da ga udarim.

- Radimo na tome da savladaš svoje emocije, da pustiš ljude u svoj život, da prihvatiš porodicu i činjenicu da kao i svako ljudsko biće voliš i budeš voljen.