Pokaži mi sebe

5

Spremim salatu i planiram da pogledam neki film kada mi se oglasi telefon. Dalton. Ovo mu je prešlo u naviku. Viđamo se dva puta nedeljno već četiri meseca, borim se sa njegovom flertovanjem, provokacijama a kao da to nije dovoljno gospodin me zove uvek kad ne može da zaspi, navodno sad pati od nesanice. Radi sve samo ne razgovara o problemima a ja mu ne mogu reći da znam za neke od njih jer je to protivzakonito.

- Šta je sad? – javim se.

- Znaš takvo tvoje ponašanje me samo tera da te još više ljutim.

- Ne radim.

- Zar nisi tu za kritične pacijente?

- Ti nisi kritičan pacijent, samo želiš da me iznerviraš.

- Ne budu na kraj srca. Šta radiš?

- Spreman se da odgledam film.

- I ja. Da lu želiš da čuješ šta sam radio?

- Ne! – znam da će mi pričati o seksu jer to radi na terapijama, slušam kako je koju „odradio".

- Ionako nije bitno, seks nije bio nešto naročito. Kakav je kod tebe?

- Zar ti to pitanje nije dosadilo?

- Nikad.

- Laku noć.

- Čekaj . . .

- Četvrtak. Laku noć – prekinem vezu.

Izluđuje me. Zaista se trudim da mu pomognem ali on mi ne dozvoljava. Moj otac je nabavio njegov dosije i pročitala sam ga. Želim da mu pomognem sa tim. Znam da je imao staratelje sa petnaest godina i znam za incident sa ćerkom tih staratelja, ne pominju se detalji i sve je zataškano ali znam da ima nešto.

. . .

- Gde idemo? – pitam Rebeku. Subota je i slavimo njen rođendan.

- Kira se pobrinula za sto u vrhunskom klubu. Svi nas čekaju, tj. mene.

- Da madam – nasmešim se.

Rebekina sestra Kira kadi kao knjigovođa ali za klubove, sređuje im papire i uvek ima najbolje stolove. Treba mi ovo, moram malo da se opustim jer već četiri meseca sam bez seksa, ne patim za Metjuom ali patim za seksom.

Kira zna sve Rebekine prijatelje, znam ih i ja tako da je bilo zabavno ponovo ih sve videti. Mi nismo baš grupa koja skače i igra ali smo grupa koja voli da popije i dobro se zabavi. Moj posao je ozbiljan ali kad sam sa prijateljima volim da se opustim, to mi je potrebno.

I naravno kad sam rešila nakon dugo vremena da se opustim moram da naletim na tipa koji na svaki način pokušava da me odvuče u krevet samo da ne bi razgovarao o svojim problemima.

Zvezde mi noćas nisu naklonjene.

. . .

- Ragbisti su nam poslali piće! – Rebeka je vikala na moje uvo.

- Naravno da jesu – a znam i ko je od njih tačno.

- Da popijem ovo i odabraću jedan rođendanski poklon – nakezila se i počela da se naliva. Rešim da ostanem trezna, što sam popila popila sam.

Rebeka bulji oči na mene i pitam se koji joj je đavo.

- Doktorka definitivno odbravam ovu kombinaciju – prepoznam glas i osetim muške ruke opko svog struka. Okrenem se ka Daltonu.

- Daltone. Skloni ruke – naredim mu.

- Nismo na seansi – privuče me sebi i osetim miris alkohola iz njegovih usta. Njegove ruke postaju nemirne i završavaju na mojoj zadnjici.