Pokaži mi sebe

18

Nakon što sam javila Tomasu da neću doći na večeru, počistila sam i skuvala dva čaja. Dalton se negde zavukao i nisam baš bila sigurna šta da radim. Uplašila sam se. Ubio bi je da ga nisam sprečila. A ta žena . . . Kako može biti takva?

Prelomim se i krenem da tražium Daltona ali njega nije nigde bilo. Nazovem ga ali telefon mu je isključen. Izađem napolju i nema njegovog automobila. Nisam čula kad je otišao.

Super. Pobegao je negde. Pitaj Boga gde je.

Uhvatim se za glavu i vratim unutra.

Nedelju sam provela sama. Od Daltona ni glasa ni reči, kao da je u zemlju propao. Nisam znala šta da radim niti koga da nazovem jer ona nema prijatelje, bar ne one kod kojih bi se krio. Dočekala sam noć zabrinuta.

. . .

Cimnem se jer čujem vrata, zaspala sam.

- Daltone!

- Ja sam – izašao je ispred mene.

- Pa gde si ti čitav dan? Nisi se javio od sinoć, brinula sam za tebe!

- Morao sam da se ohladim.

- Ceo dan?

- Da.

- A kako bi bilo da se naredni put javiš idiote? – napadnem ga.

- Nisam palio telefon.

- Nisi palio telefon. Brinula sam za tebe!

- Znam.

- Znaš – dođe mi da ga lupim nečim.

- Gde si bio?

- Tu i tamo.

Njegov otac je u pravu moraš reči da mu izvlačiš iz usta.

- Hoćeš li reći još nešto?

- Doneo sam neke odluke.

Ne sviđa mi se kako ovo zvuči.

- Mislim da je bolje da ne budem deo vašeg života.

- Šta? – brecnem se.

- Možeš ostati u ovoj kući, pobrinuću se da je sutra advokat prenese na tvoje ime i otvoriću u banci račun za dete.

- Čekaj malo . . .

- Odlučio sam Mendi i neću se predomisliti.

- Prekidaš sa mnom? Napuštaš me?

- Uplašio sam te i više nikad neću dozvoliti da se tako nešto ponovi.

- Ako misliš na tvoju majku to što se dogodilo . . .

- Se vrlo lako može ponoviti, znaš to. A ne sme se ponoviti, ne pred tobom i ne pred detetom. Žao mi je ali deoneo sam odluku.

- Dakle . . .

- Dakle, sakupiću svoje stvari.

- Nema potrebe ja ću otići – progutam knedlu.

- Mendi . . .

- Ne treba mi nikakav novac od tebe niti kuća. Želiš da pobegneš? Samo izvoli ali nećeš prati svoju savest novcem preko mojih leđa, to važi za tvoju majku ali za mene ne – okrenem se i odem na sprat.

Isplakala sam se za sve pare. Šta sam mislila da ću uspeti da ga popravim? Da će moja ljubav, dete i moja stručna pomoć biti dovoljni? Kako da se borim kad on ne želi da mi pomogne? On odustaje. Čas je tu, čas nije, čas želi a čas ne. A možda sam i ja umorna, pa nisam izdržala ni nedelju dana. Jednu nedelju.