Pokaži mi sebe

2

- Izgledaš prelepo – Metju mi izvlači stolicu.

- Hvala, i ti.

- Imam fantastične vesti – počeo je ali konobar nas je prekinuo. Poručili smo piće i odmah večeru.

- Da čujem vesti.

- Dobio sam ponudu za posao u Milanu.

- Milano? – iznenadim se.

- Tako je i ponuda je verovatno najbolja u mojoj karijeri. Šta kažeš da se nakon venčanja preselimo?

- Preselimo, vau – ovo nisam očekivala.

- Znam da je iznenada ali već sam razgovarao sa direktorom i obavestio ga da je moja verenica psiholog, jedan od uslova mog preseljenja je da pronađe i tebi posao. Rekao je da će deti sve od nebe.

- Metju . . . ja ne želim da se selim.

- Nisi čula celu ponudu.

- Ovde su moju roditelji, znaš da mi otac nije najbolje sa zdravljem, zatim moji prijatelji, gradim karijeru ovde a znaš koliko mi je karijera bitna.

- Draga, ovo je prilika koja se ne propušta.

- Možda tvoja.

- Znači ne želiš da se preseliš sa mnom?

Izdahnem duboko.

- To nije bilo u našem planu, zar nisi rekao da si pronašao dve kuće?

- Mendi za ovo čitavog života radim, ne mogu propustiti ovakvu priliku.

- Pa . . . u tom slučaju pretpostavljam da imamo ozbiljan problem.

. . .

Sve stvari koje je Metrju imao kod mene spakovala sam u jednoj kutiji, nije mi trebalo puno vremena. Oglasi se zvono na mojim vratima. Rebeka.

Otvorim i ugledam je sa vinom.

- Najskuplje koje sam pronašla. Curo slavimo – zagrlila me.

- Nije smešno.

- Znam ali . . . on i ja se nikad nismo voleli.

- Uđi.

Izvadim čaše i sipam nam vino.

- Pa kad odlazi?

- Mislio je nakon venčanja ali . . . verovatno naredne nedelje.

- Znam da te boli ali da je to bila prava ljubav presila bi se sa njim i na kraju sveta.

- To nje bila veza bez opterećenja znaš? Imam seks, posećujemo fina mesta, idemo na putovanja a sa druge strane ne gušimo jedno drugo.

- To se zove navika. Čim prestanu iskre vreme je za bajbaj.

- Nedostajaće mi – priznam.

- Prebolećeš. Živeli.

- Živeli.

. . .

- Lisa molim te poruči mi kafu – uhvatim se za glavu.

- Odmah ali u Vašoj kancela . . .

Zastanem jer ugledam Daltona u mojoj kancelariji.

- Rekao je da će Vas sačekati unutra – Lisa je slegnula ramenima.

- Razgovaraćemo kasnije o ovome – zna da niko ne sme unutra. Zatvorim vrata.

- Dobro jutro doktorka.