Pokaži mi sebe

Epilog

Moja majka kaže da imam njuh za nešto što treba da se dogodi, moj otac kaže da je to intuicija dobrog psihologa, nije bitno šta je ja znam da Dalton nešto muti. Za koji dan ulazim u deveti mesec trudnoće i ne mogu da hitam i proveravam ga ali nešto se sprema. Nadam se samo da nije ponovo neki njegov humanitarni slučaj.

- Daltone? – siđem dole i nasmešim se jer ugledam lepo postavljen sto za dvoje.

- Znala sam da muti nešto.

- Ne mutim – čujem ga pored uva.

- Tu si.

- Tu sam – ljubi me u obraz i izvlači mi stolicu.

- Izvoli.

- Hvala.

- Pa . . . ponovo si pokupio neku narkomanku? – našalim se.

- Ha ha.

- A ovo je dostava iz . . .

- Restorana mog hotela naravno – kaže ponosno.

- Naravno.

- Ali pre nego što pojedeš moje krompiriće želim nešto važno da ti kažem.

- Ne jedem tvoje krompiriće.

- Jedeš, uvek.

Namrštim se na ovo ali ne komentarišem jer mi pažnju odvuče mala crvena kutija.

Srce mi ubrza ritam i osmeh zapreti da mi obuzme lice.

- Mendi Vilijams, želim da ti pokažem sebe. Želim da upoznaš moju dušu, moje srce i da budeš zauvek deo mojih snova. Znam ja da sam prazan čovek i da nemam puno toga da ti dam ali ono što imam je tvoje. Volim te jer te se bojim, bojim se jer ne znam kako ću se ikad sastaviti ako me napustiš. Zato nemoj da me napustiš. Viči na mene, budi ljuta, nemoj da razgovaraš sa mnom ali uvek grej moju dušu. Jer ti si žena koja je prvo zagrejala moju dušu pa tek onda moj krevet. Ti me pozaješ u potpunosti i ja sam tvoj u potpunosti. Zato te molim budi moja žena.

Bio je sladak, bio je savršen i bio je samo moj.

- Hoću, biću tvoja žena.

Nasmešio me i poljubio me.

- Da vidimo prsten . . . Odgovara.

- Prelep je – poljubim ga još jednom.

- Ovo je bilo lako – bio je oduševljen.

- Pa već živimo zajedno.

- Da ali mislio sam da sam još uvek na probi.

- Nisi. I pošto si konačno odlučio da me oženiš redno je da popričamo o deci.

- Pa već čekamo jedno – kaže pametno.

- Znam ali ja želim troje, najmanje.

- Troje? – sipa mi salatu.

- Da, da ne bude samo jedno – slegnem ramenima.

- Možemo da pregovaramo o tome – smeška se.

- Znaš da ću pobediti zar ne?

Nasmešio se i poljubio me u nos. Pretpostavljam da će vreme pokazati.