Pokaži mi sebe

14

Moram malo da se posvetim zdravijem životu ipak sam trudna, pica svako drugo veče nije baš najbolja opcija ali dete želi tako da se prelomim i poručim picu.

Malo sam računala u glavi i bavila se finansijama, imam nešto uštevine, dobru platu ako šta god zatreba tu su moji roditelji i naravno tu je Dalton. Kako je odrastao bez igde ičeg sigurna sam da će se potruditi da naše dete ima sve. Dakle finasije nisu problem. Problem je Dalton. Dakle spisak.

1. Naučiti Daltona da voli sebe.

2. Pružiti mu ljubav.

3. Naučiti ga da bude veran.

To podvučem dva puta.

4. Kontrola njegovog besa.

Moram ga naučiti da ne plane na prvu, dobro mu je išlo na terapiji ali nešto novo i on plane.

5. Da ne bude vulgaran u javnosti.

Nemam problem kad mi se nabacuje i govori mi prostote ali to može samo za moje uši. Dakle džentlemen.

6. Mora da se slaže dobro sa mojom porodicom.

7. Naučiti ga porodičnim vrednostima.

8. Ubediti ga da mi napravi još dvoje dece, a može i više.

9. Kazati mu koliko mi znači.

10. Ubediti ga da mi pokaže svoje srce.

Eto tako. Kad već ne mogu sebi da pronađem idealnog muškarca, stvoriću ga. Dalton je odlično neobrađeno drvo, počela sam da ga obrađujem i sad još samo da mu ispravim sve ivice i oljuštim koru, izlakiram ga i biće savršen sto.

. . .

Potvorim srećno vrata očekujući picu ali ugledam Daltona.

- Gde je moja pica?

- Šta?

- Pica, naručila sam picu.

- Ne znam – namrštio se.

- A tu si – ugledam tipa iza njega.

- Mendi Vilijams?

- Ja sam, hvala – uzmem kutiju i platim.

- Uđu – kažem Daltonu.

- Hvala.

- Jesi li gladan? – pitam ga.

- Ne baš.

- Slobodno ti razgledaj idem ja po nešto za piće – spustim picu na sto i krenem u kuhinju.

Uzmem čaše i sok i vratim se natrag.

- Nešto poznato? – dalton je buljio u moje knjige.

- Nažalost ne. Toliko knjiga a nisam čuo ni za jednu.

- Niko nije, to je sve stručna literatura – otvorim kutiju i miris pice me pomami.

- Sedi, molim te posluži se.

- Stvarno voliš picu a?

- Obožavam – odgrizem parče koje je slasno.

- Pa . . . jesi li se smirio? – pitam ga.

- Žao mi je što sam vikao na tebe. Jebi ga . . .

- Malo si se izgubio, kontam.

- Malo!

- Kako god, žao mi je.

- Izvinjenje prihvaćeno. Pa . . . hoćeš li da me ženiš ili ne?