Prisiljena ljubav

5. deo

Izasli smo iz bolnice i videla sam najboljeg druga iz skole Hoseoka.

"Sofijaaa!" Drao se i mahao mi.
"Pa gde si ti covece? Znas koliko se dugo nismo videli? Sta ces ti ispred bilnice?" Videla sam da je imao zabrinut izraz lica.

"Ne brini, nista strasno samo sam se malo posekla" u jednom trenutku brzo mi je uhvatio ruku i poceo lagano da je mazi preko zavoja. Primetila sam kako Taehyung prati svaki njegov pokret i imao je neki ubijalacki pogled na sta se blago osmehnula.

"Ne bih reko da si se malo posekla, cemu onda ovoliko zavoji?" Idalje je drzao moju ruku.

"Opusti se, kao sto sam rekala nista strasno." Stavila sam dugu ruku preko njegove.
"Pa reci mi ima li nesto novo u tvom zivotu?" Pitao me je sa smeskom.
"Nema, sv-"
"Naravno da ima" Taehyung mi nije dozvolio da zavrsim recenicu, ubacio se. Hoseok ga je zacudjeno gledao, dok je pogled Taehyunga bio ubijalacki. Na njegovom licu se videlo da je ljubomoran.
"Ooo, stvarno, a sta to?" Smejao se i pitao Taehyunga.

"Pa evo ovako, Sofija i ja smo zajedno, ne znam da li te je obavestila. S' obzirom na to da se mi ne poznajemo i da sam skoro stupio u vezu sa Sofijom oseto sam potrebu da ti kazem." Poceo je da se smeje, ali se odjednom uozbiljio i vrato onaj ubijalacki pogled.

"Ooo, lepo, lepo cestitam." Rekao je to, ali malo na neki cudan nacin.
Imala sam osecaj da ce ga Taehyung ubiti, ne zelim da se bilo sta dogodi.

"Pa eto znas sad. Da, mi moramo sad da idemo, zvacu te javljam mi se kad imas vremena. Vazi?" Pitala sam ga.
"Vazi, vazi lepotice, ja uvek imam vremena za tebe." Taehyung i on su se streljali pogledima.

Zagrlila sam Hoseoka u znak pozdrava i uputila se prema kolima. Taman da se uhvatim kvake automobila Taehyung me je uhvatio za ramena i okrenuo.

"Ko je on? I zasto so dopustila da ti drzi ruku?" Pitao me je, videla sam mu ljubomoru u ocima. Uhh... Kako ga mrzim, sve bih dala samo da nisam pored njega.

"Sta te briga ko je on, necu tebi da polazem racune."
"DA HOCES, sad mi odgovori ko je on!" Podigao je ton, sto me je malo uplasilo.
"Ma stvarno, a da li treba tebe da pitam da li smem da se vidim sa nekim i pozdravim." Doslo mi je da ga zadavim.

"Da mene ces da pitas! Za svako tvoje izlazenje, mene ces da pitas! Za svaki tvoj pozdrav, mene ces da pitas! Za svaku tvoju odevnu kombinaciju, mene ces da pitas! Za bilo sta, mene ces da pitas! Znas zasto? Znas li zasto?

Nemo sam ga posmatrala.
"Zato sto si moja! Samo moja i nicija!" Jeza mi je prosla kroz telo, ali nakon ovog ga jos vise mrzim.

Okrenula sam se i usla u auto. Okrenula sam glavu ka prozoru I cutala.

[Time skip]

Vozac je zakocio i stao ispred velike vile. Nesvesno sam otvorila usta i rasirenih ociju je posmatrala. Cula sam kako se Taehyung smeje i uozbiljila sam se.

"Vidim da ti se dopada."rekao je dubokim glasom ceskajuci nos.
"Nista tvoje mi se ne dopada, do duse gadi mi se kao i ti." Gledala sam ga sa prezirom. Znam da sam rekla da treba da mi veruje, ali ovo je jace od mene.

Usli smo u kucu i unutra je veca nego sto izgleda spolja.
"Izvoli, ovo je samo nasa kuca, uzivaj draga." Drzao me oko struka i saputao na uvo.

"Skloni ruke sa mene, nemas pravo da me dodirujes!" Povisila sam malo ton.
Nasmejo se i povuko prema sebi.
"Kao sto sam reko, moja si nicija vise, a sad se lepo ponasaj.".

"Ni u snovima, NIKAD! NIKD SE NECU UDATI ZA TEBE! NIKAD!" Istrgla sam se iz njegovih ruku i krenula uz stepenice, a zatim sam shvatila da ne znam gde mi je soba.

"Gde je moja soba" pitala sam kroz zube.
"Mislis nasa? Pravo us stepenice, zatim prva vrata desno." Smejao se, a ja sam besno usla u sobu zalupivsi vratima. Nasa soba? Da li je on normalan?

Necu se udati za njega. NIKAD! Moram da smislim neki plan kako da izadjem odavde.

Uskoro novi deo.
Nadam se da vam se svidelo.
______________________________________

LOVE YA💜