Prisiljena ljubav

10. deo

  Bude me topli zraci sunca koji su vec odavno uzarili moje lice. Polako sam se okretala na drugu stranu kako bih se razbudila. Videla sam da je jos jedna osoba u krevetu. To je bio Taehyung.

  "Ouu... Sh*t" pocela sam da odgura sam sebe nogama o njegovo telo I za tren oka sam se nasla na podu.
  "Auuuu, ovo je bolelo".

  "Sofija, da li si dobro? Da li si se povredila?" Probudio se kada Sam pala i uspaniceno me pitao.

  Ustala sam s' poda i oborila ga njega dole. Stala sam preko njega "Kako se usudjujes da udjes? STA TRAZIS OVDE!? NE ZELIM VISE DA TE VIDIM U OVOJ SOBI!" besno I glasno sam mu rekla drzeci ga za kragnu pidzame.

  "Ovo je nasa soba, sigurno necu da te pitam da li smem da udjem". Odjednom me je prevrnuo i naso se iznad mene. "Ovako ce uvek biti zato se bolje navikni. Ne pravi probleme jer posle neces moci da bezis sa Hoseokom".

  "H-Hobi..." Odgurnula sam ga i ustala. "G-gde je Hoseok?" On je I dalje lezao na podu I smeskao se. "ZASTO CUTIS, ODGOVORI!"
 
  "Smiri se on je kod svoje kuce, juce su ga moji ljudi odveli. Nema potrebe da se brines za njega. Hajde sad da idemo dole da doruckujemo, pa ides u skolu, ovih dana nisi isla. Hajde, hajde." Ustao je sa poda I izasao kao I ja za njim.

  Na stepenicama pokusao je da me uhvati za ruku ali ja sam je izmakla.

  "Stvarno ne razumem zasto si takva, neka druga devojka bi bila srecna da ima sve ovo sto se nalazi oko tebe. Bukvalno mozes da imas sve sto jedna devojka moze da pozeli. A i ovde smo privremeno."

  "Znas sta upravu si imam sve sto jedna devojka moze da pozeli. Ali nesto nemam, nesto mi fali. To je SLOBODA." Silazila sam nis stepenice i otisla u kuhinju. Taehyung je stao pored mene.

    Uzela sam cajnik sa radnog stola. "Koliko ovo kosta? Sigurno je skupo. Bila bi prava steta da se razbije." Nasmejala sam se i bacila sam sto sam jace mogla o pod, a on se razbio na milion komadica.
  
  "A ovo sigruno je i ovo skupo" Uzimala sam case Iz viseceg dela i bacala. Kada sam bila speemna da bacim poslednju, uhvatio me je za ruku.

  "Na kraju neces imati iz cega da pijes vodu. Hajde da jedes pa ides u skolu." Uzeo je casu iz moje ruke i odveo me do kuhinjskog stola.

...

  Nisam imala snage da pricam. Setila sam se onog dana kada sam krisom cula razgovor I razbila casu u ruci. Jela sam i otisla da se obucem za skolu.

  Obukla sam crop-top crnu majcu, sivi duks I crne trenerke.
Sisla sam dole I primetila da me Taehyung odmerava.

  "Ne moze to!" Rekao je sedeci na krevetu prekrstenih nogu i podignutih ruku iza glave.

  Molim da li se on to meni obraca. Nece mi on reci sta cu obuci. Ignorisala sam ga i krenula ka vratima.

  "Ne moze to reko sam! Sad se vrati I presvuci se. Go stomak ne smes da nosis kada ja nisam u tvom prisustvu."

  Nisam zelela da se raspravljam,  vratila sam se I presvukla. Obukla sam crnu duhu majcu, crnu jaknu I crne pantalone.

  Sisla sam dole I Taehyung me je opet gledao "E tako vec moze." Rekao je I nasmejo se.

  Uzela sam ranac I krenula ka vratima. Kada Sam uhvatila kvaku Taehyung me je uhvatio za ruku I okrenuo.

  "Nesto si zaboravila." Pokazivalo je rukom na svoj obraz.
  "Samo sa sanjaj, zurim u skolu." Brzo je prisao, zakljucao vrata i uzeo kljuc.
  "Sto pre to uradis pre si u skoli." Nisam imala izbora to sam ucinila. Uzela kljuc, izasla iz vile I krenula ka skoli.

Nadam se da vam se svidelo.
Planisam da pisem jos jednu pricu, imam puno ideja.
______________________________________
       LOVE YA💜