17. deo

308 16 2
                                    

Osećam ruku na mom ramenu i polako se budim.
"Hajde, uskoro slecemo."
"Aham... Koliko sam spavala?"
"Ceo put, pa ti vidi. Uplašila si me, nisam znao da možeš toliko dugo da spavaš." Samo sam se nasmejala i ponovo vratila glavu na prozor.

Daleko sam od mojih prijatelja, škole, daleko sam od svoje mame. Kako se sve promenilo. Moj život je bio sasvim običan, nisam bila u mogućnosti da kupujem nove stvari cesto. A sad... sad putujem za Koreji sa kpop idolom. Sa mojim idolom. Da slušala sam ga i ranije i znala ko je, ali nisam baš bila srećna zbog svega onog.

"Hajde vezi se slecemo." Uhvatio me je za ruku i ja sam se trgla iz misli. Osetila sam se srecno nakon toga, u poslednje vreme jako mi prija njegovo društvo.
"Naravno, tako gotova." Nasmejala sam mu se u lupila par puta u šake od sreće.

Sleteli smo i izašli iz aviona, kada su počeli da blješte blicevi sa svih strana. Pokrivala sam oči, onda mi je Tae ponudio naočare.
"Hvala."
"Znam da uvek moraš da ih nosiš."
"Aham...".

Ušli smo u veliki džip koji nas je cekao. Nakon nekog vremena, stigli smo ispred kuće, ustvari to nije kuća već vila.

 Nakon nekog vremena, stigli smo ispred kuće, ustvari to nije kuća već vila

¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.

Uredu, moram da priznam da je lepa, ali ja nisam navikla na nešto ovakvo. Previše je... previše je velika.

"Nisi mogao veću da nadjes?" Pitala sam ga u šali.
"Možemo da nađemo ako hoćeš." Svatovi me je ozbiljno.
"Ma ne, zezam se. Lepa je, ali ja na ovo nisam navikla."
"Hajde da se odmorimo od puta i vodim te u obilazak grada." Počela sam da se smejem.
"Molim te reci mi kako misliš da izvedeš to?".
"Haa?"
"Pa ti si kpop idol..."
"Uhhh... Vidiš uvek me zaneseš." Osećala sam kako crvenim sa malim osmehom sam spustila glavu dole.

"Hajde želim da te izveden u obilazak, bez obzira na sve. Idemo da se odmorimo i krećemo." Uhvatio me je za ruku i ušli smo unutra.

Vila je bila lepša unutra nego spolja.

  Vila je bila lepša unutra nego spolja

¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.


"Hamm... Tae da nije malo prevelika?".
"Ne svidja ti se?"
"Ma ne, stvarno je prelepa, ali nisam navikla na ovo."
"Reci kako želiš da bude, biće." Polako mi se približio i uhvatio za obraze.
"Za tebe ću bilo šta uraditi. Promeniti kuću, grad, zemlju, sebe... Samo mi je bitno da si ti pored mene."
Samo sam se nasmejala.

"Gledaj me još malo, tvoje oci me uvek zbune kada mi upute pogled, u njima se izgubim, one su kao crna rupa koja me celog progutaju. To su dva najlepša oka sveta. Jezila sam se na svaku upućenu reč. Osećam veliku euforiju.

Počeo je da mi se približava. Bio je sve bliži mojim usnama, delili su nas milimetri, ali prekinuo nas je zvuk telefona. Odmah sam se trgla, a Tae je pogledao u telefon.

"Ti si sada nebitan." Bacio je telefon na kauč i opet mi se približio.
"Mogu li da nastavim?" Nasmejala sam se. Da li je moguće da sam zaljubljena u njega?

Približavao mi se polako, ali nisam mogla da čekam. Uhvatila sam ga za tople obraze i poljubila. Primetila sam da je u čudu, ali iskreno i ja sam. Nakon par minuta razdvojili smo se.

"Molim te reci mi, da li je ovim nešto pokazujem?" Pitao me je sa slatkim pogledom.
"Paaa... Jaa... Jednostavno..."
Uhhh... Ne mogu više da krijem to u sebi, stvarno osećam da mi se svidja.
"Tae, volim te. Zavolela sam te brzo, a i znala od ranije jer sam te slušala. Volim te, volim te punoooo." Nasmejao se i još jednom me poljubio.

[Time skip]

Dosi he red za obilazak. Ručali smo spremili se i naravno odmorili i izašli...








Izvinjavam se sto nije bilo dugo nastavka😅 sledeći deo uskoro.
Nadam se da vam se svidelo❣️
______________________________________
LOVE YA💜

Prisiljena ljubavDonde viven las historias. Descúbrelo ahora