Prisiljena ljubav

21. deo

  Osluškivanje i nisu se čuli nikakvi glasovi, palako smo otvorile vrata i nikog nije bilo. Napravila sam par koraka kako bih bila sigurna u to.
  "Nema nikog možemo da idemo." Prosaputala sam i polako krenula ka izlaznim vratima. Krajiškom oka sam zapazila kako Suga spava i susednoj sobi. Pokazala sam Andjeli prstom da bude tiha. Počela sam da otvaram vrata polako nadajući se da ću uskoro pobeći. Ali meni uvek treba nešto da krene naopačke. Andjela se zaplela o Suginu cipelu i pala. Brzo sam je podigla s' poda i primetila da se Suga budi.

  "Nee, video nas je. HAJDE ANDJELA POZURIIII!!!" Ustala je i počele smo da trčimo, a Suga he iso za nama.
  "Nemam... Nemam snage!" Andjela je teško disala i videla sam da je iscrpljena, trčale smo oko petnaestak minuta kroz gustu šumu.

  "Slušaj me... Nemamo puno vremena... Ti kreni u onom smeru, a ja ću u ovom." Rekla sam joj uzimajući vazduh.
  "M-molim? Nema šanse da te ostavim!"
  "Moraš, to je jedini izbor! Idi i traži pomoć! Ja ću da bežim u onom smeru, on će krenuti za mnom."
  "Ali-"
  "Nema 'Ali' ,moraš da ideš, hajde gubimo vreme. Samo kreni!". Tužno me je pogledala, a zatim poželela sreću. Krenula je da trči, a ja sam u suprotnu stranu od nje. Suga nije bio nešto daleko od mene, sta vise bio mi je jako blizu. Delili su nas par koraka. Nastavila sam da trčim razmišljajući kako ću uskoro videti sve svoje i biti slobodna.

                     Andjela P.O.V.

  Trcala sam kroz šumu i ugledala put. Nakon par koraka već sam bila na ulici, počela sam da zaustavljam automobile, ali nijedan nije stao. Trudili su mi, zaobilazili me, ali u jednom trenutku jedna žena se parkirala sa strane.
   "Zdravo, da li ti je potrebna pomoć?" Pitala me je. "Ne, mislim da. Moja drugarica i ja smo otete, ali ja sam uspela da pobegnem. Molim vas pomozite mi." Pričala sam uspaničeno, nisam bila sigurna da li sam rekla sve što je trebalo, ali u tom trenutku mi je bila potrebna policija.

  "Stvarno? Ja sam inspektora, kreni sa mnom u stanicu. Tamo ćemo otvoriti slučaj." Ušla sam u auto i krenule smo prema stanici. Samo sam pomislila 'Uhhh, samo da Sofija bude dobro.'

                         Sofija P.O.V.

   Trcala sam kroz šumu već duže vreme, ali nisam nailazila ni na kakav put, ulicu. Već mi se mutilo pred očima, nisam imala više snage, ponestalo mi je daha i odjednom sam pala. Želela sam da ustanem i nastavim dalje, ali me moje telo jednostavno nije slušalo. Čula sam pucketanje grana pod nečijim nogama.
 
   "Stvarno si glupa, mislila si da mozes da pobegnes? Hajde sad ustaj i idemo." Suga me je podigao i stavio preko ramena, a zatim pozvao Jungkooka. "Idemo na drugu adresu... Zato što ja tako kažem... Objasniću ti sve samo dodji što pre ispred kuce i moramo da brišemo odavde." Prekinuo je vezu nakon čega su se meni zatvorile oči i utonula sam u san.

                       Andjela P.O.V.

  Usput sam sve ispričala inspektorki, ona je otvorila slucaj, a ja sam javila Hoseoku da hitno sonde u stanicu.
Nakon dvadeset minuta u stanicu su ušli Hoseok i Taehyung. Znam šta se desilo izmedju Sofije i njega, ali nisam htela da pravim frku već sam otrčala do Hoseoka i sve mu ispričala.

                         Sofija P.O.V.

  Stigli smo ispred kuće i polako sam otvorila oči. Čula sam ko pričaju nesto. "Uredu, znaci idemo *********** ." Da li je moguće da sam čula adresu? Suga je pored mene bacio torbicu i iz nje je ispala debela crna olovka. Ohhh srećo, napokon si na mojoj strani. Nastavio je prica sa Jungkookom, a ja sam polako uzela olovku i pored mene na podu zapisala adresu. Nadam se da ce je pročitati. Vratila sam olovku i pravila se da spavam. Nakon par minuta Suga me je podigao i odveo do auta. Samo se nadam da idemo na tu adresu.