7. deo

347 18 1
                                    

Taehyung P.O.V.

Uzeo sam picu koju je sigurno Sofija narucila i krenuo ka sobi.
"Sofija... Ti si narucila picu?". Nista nije odgovarala. Polako sam otvorio vrata sobe misleci da spava. Provirio sam, ali nje nije bilo.

Mozda je u kupatilu. Spustio sam kutiju pice na nocni stocic i pokucao na vrata kupatila. Opet nema odgovora.

Sofija da li si unutra? Sofija? SOFIJA?
Usao sam u kupatilo, ali nije bila unutra. Kada izasao iz njega primetio sam da je prozor otvoren.

U sobu je dovoljno hladno, nema potrebe da otvara prozor.
Kako sa krenuo da zatvorim prozor primetio sam neke dve devoje kako trce malo dalje od kuce. Krenule su ka sumi.

Ooo ne ,to je Sofija! Bravo glupane kako nisi provalio!
"SOFIJAAA! SOFIJAAA!" Drao Sam se na sav glas. Nije se oketala. Brzo sam sjurio niz stepenice i rekao obezbedjenju da idu po nju. Poslao sam oko 20-tak ljudi. I zajedno sa njima krenuo sam u potragu za Sofijom.

Sofija P.O.V.

Cula sam Taehyunga kako me doziva, ali nisam htela da se okrenem samo sam pocela brze da trcim.

Usle smo u sumu, a zatim smo sve vise i vise zalazile u nju.
"Uhhh... Ja n-ne mogu vi-vise". Rekla je Andjela zadihano pridrzavajuvi se za drvo.
"Uredu je. Zastacemo na kratko I onako smo daleko od kuce". Sela Sam na travu.

"Pa kada ces mi ispricati zasto si pobegla i kako si despela u tu vilu?"
"Uskoro. Da li znas kako da dodjemo do Hoseoka odavde?"
"Od prilike. Ako je park sa one strane, onda treba da idemo onuda."
"Idemo?" Dala sam joj ruku, klimnula je glavom, dala mi je ruku I krenule smo."

I ako je ova situacija trajala svega 3-4 dana, za mene je trajala kao 3-4 godine. Bila sam srecna sto cu moci Andjeli i Hoseoku sve da ispricam.

Nako 20 minuta trcanja i malo pesacenja stigle smo ispred kuce Hoseoka. Hoseok je inace bogat decko, pa smo morale da zvonimo na interfon kapije kako bi nam otvorio.

Ubrzo je otvorio, ceko nas je ispred ulaznih vrata. U tom trenutku obuzela me je velika sreca, potrcala sam i zagrlila ga. Bio je iznenadjen, ali je odmah uzvratio.

"Devojko cemu tolika sreca?" Pitao me je sa zbunjujucim osmehom.
"Mozemo unutra da vam sve ispricam?" Klimnuo je i usli smo.

Sve sam im ispricala.
Kako me je mama prodala, kako me on vec godinama prati, kako treba da se udam za njega, i ostale stvari.

"Wow, kazes da moras da se udas za njega?" Andjela je rekla zbunjujce.
"Da Andjelice"
"Uh... Dobro je da sam stigla ranije."
Hoseok je krenuo prema kuhinji u tom trenutku cula sam njegov glas Koji me doziva.

"Hoseok sta je bilo?" Pitala sam uspaniceno.
"Ispred su njegovi ljudi, moramo da idemo sto dalje."
"Kako?" U tom trenutku sam se setila kako mi je reko da zna sva mesta na koja mogu da odem.
"Uredu Hoseok gde cemo?"
"Prepusti sve meni." Nasmejao se i izasli smo iz kuce. Otisli smo u zadnje dvoriste gde smo se razisli sa Andjelom. Seli smo u auto i krenuli u nepoznato.





Malo je smor izvinite.
Sutra izbacije novi deo.
Nadam se da vam se svidela do sada prica.
______________________________________

LOVE YA💜

Prisiljena ljubavWhere stories live. Discover now