Prisiljena ljubav

22. deo

 
  Nakon par sati stigli smo u neku kucu, Suga me je izbio iz auta i uveo unutra. Naravno pravila sam se da spavam.

                       Piscev P.O.V
  Dani su prolazili, a Sofiji nije bilo ni traga. Andjela je za sve krivila sebe, ponavljala je, kako nije trebala ona da pobegne vec Sofija. Ali Hoseok je stalno bio uz nju i davao joj nadu. Taehyung se stalno vrteo oko mesta gde su bile zatvorene Sofija i Andjela. Znao je da ako vise trazi postoj mogucnost da nesto pronadje.
Sofija je i dalje bila sa Sugom, a ju je maltretirao jer mu je kontrirala.

                   Taehyung P.O.V.

  Pretrazi sam svaki detalj, ali nista. Polako sam poceo da sumnjam u to da cu uspeti da ne pronadjem. Pao sam ka kolena i stavio glavu u sake, pogledom sam prelazio preko poda, cekajuci da mi suza izklizne iz oka, u jednom trenutku zapazio sam natpis na podu. Ustao sam i video da je to adresa. Pozvao sam policajce i rekao da moramo odmah da idemo tamo. Javio sam Hoseoku, ali sam reko da nista ne prica Andjeli kako joj ne bi da si lazne vesti.

                        Sofija P.O.V.

  Sedela sam zavezana za stolicu, celo telo me je bolelo od ukocenosti i udaraca. Odjednom cula sam skripu, Suga je otvarao vrata i doneo pun tanjir supe. Nista ne jedem, ne zelim bilo sta iz njegovih ruku. Privukao je stolicu i seo naspram mene, a zatim mi primakao punu kašiku ustima.
  "Ne zelim nista od tebe!"
  "Daj ne izmotavaj se vec jedi."

  Stavio je kasiku supe u moja usta i ja sam zadrzala zalogaj. A zatim mu ispljunula u facu. Naravno da sam to uradila kada ne mogu drugacije da mu vratim za sve ovo. Udario mi je samar, a ja sam pala sa sve stolicom. Zatim me je podigao "Bolje da ti se ovo ne ponovi!" besno je reko i izaso.

  Nakon par minuta cula sam jak udarac, a zatim je neko uleteo u moju sobu. To je bio Taehyung, napokon me je pronaso, da li je sve ovo san? Da li ja ovo sanjam?
 
   Suga je bio na podu, dok su mu policajci stavljali lisice, a sa druge strane pored Suge bio je i Jungkook. Tae je dotrčao do mene i odvezao me, iste sekunde sam samo klonula preko njega. Nisam imala snage da se pomeri, sve me je bolelo od udaraca i konopaca koji su me stezali. Pogledala sam ga, a zatvorila oci i zaspala.

                    Piscev P.O.V.

  Sofija je odvedena u bolnicu, a Taehyung je javio Andjeli i Hoseoku i oni su istog trena stigli. Cekamo su par sati, Sofija je bila u teskom stanju, ali se kasnije sve stabilizovalo.

  Andjela je izasla iz bolnice, a za njom je krenuo Hoseok, dok je Taehyung gledao kroz prozor bolnice sobe.

                        Andjela P.O.V.

  "Ne mogu da veruj, ona je tu, nakon 16 dana pronasli su je."
  "Naravno, rekao sam ti da nikad ne gubiš nadu. " Gledala sam u njegove oci koje su pratile moje. U jednom trenutku moje usne nasle su se na njegovim. Ali brzo sam se odmakla kada sam se osvestila sta sam uradila.

  "Ja- Izvini." Samo se nasmejao i uzvratio mi poljubac.
  "Nema razloga da se izbinjavas." Rekao mi je osmehivajuci se.
  "Ti se ne ljutis?" Pitala sam ga zacudjeno.
  "Ne, zasto bih?" Sada sam se ja osmehnula.
  "Paaa... Mozemo li?" Nije stigao da zavrsi, prekinula sam ga.
  "Da budemo u vezi, DA!". Nasmejao se i zagrlio me cvrsto. Nakon par minuta vratili smo se u bolnici drzeci se za ruke. Tae na je zacudjeno gledao, ali smo mi sve objasnili. Čestitaj nam je i podsetio Hoseoka da treba da se razvede prvo sa Sofijom. Nakon par minuta, dosao je do nas doktor.
  "Dobar dan, Sofija..."