Prisiljena ljubav

20.deo

  Otisao sam ispred kuce Taehyunga i zatekao ga kako izlazi iz nje.
  "Zasto je vise ne ostavis?" Uhvatio sam ga za kragnu kosulje i odgurnula u zid. Protrljala je glavi i zacudjeno me gledao.
  "O cemu pricas breee?!" Pitao me je zbunjeno zaslonjen na zid.
  "Ahhh, jos se pravi da ne zna. Znao sam da je nesto vidno, znao sam da se nesto desava. Ali kad sam video jednog dana pisma koja si joj slao nisam mogao da verujem. Ti si psihopata, spiuniras je, od tebe nema slobode vise!". Gledao sam ga par sekundi kao i on mene, ali je odlucio da prekine tisinu.

  "I ona je tako mislila." Kako on to misli. "I ona je mislila da sam ja, ali dosla je ona devojcica o dala joj kovertu."
  "K-kakvu kovertu."
  "Pisalo je nesto kao ' Stvarno si mislila da je on, ja ti nisam pao n pamet'." Stvarno nisam znao o cemu prica.
  "Ne zna ko je, i nije htela da joj pomognem samo je otišla i nakon toga mi ništa nije javila."
  "Uhhh, mora da mi je nešto promaklo."
  "Pa očigledno jeste, čim ne znaš da je čuvaš, nije mi jasno kako si mogao sve ovo da dopustis." Da li je on meni reko da ne znam da je čuvam.

  "Ti meni kažeš da ne znam da je čuvam? Dečko pred njenim očima se ljubiš sa drugom devojkom!" Video sam da se iznenadio mojom rečenicom.
  "Ona je-. Ona me ne te noći videla. Ali ja nisam-."
  "Nemoj mi te izgovore molim te."
  "Ne, ne moram da je nadjem sve ću joj objasniti."
  "Idem ja kuci možda nešto pronađen." Nisam siguran da li me je Taehyung čuo, samo se okrenuo i izgubljeno uleteo u kuću.

  Nakon nekoliko minuta stizem ispred kuce, vadim ključ, ali mi ispada kada pokušavam da ga uguram u bravu. Savo sam se da ga dohvatim i video crvenu kovertu po kraj stepeništa. Totalno sam zaboravio na ključu i brzo uzeo kovertu. Video sam da piše adresa i da traži od Sofije da dodje tamo. "On to njoj preti!". Pozvao sam Taehyunga, jer sam bio svestan da u ovakvoj situaciji moramo da sarađujemo. Nakon par minuta našli smo se ispred njegove kuće.

                      Sofija P.O.V.

  Čujem grubo otvaranje vrata i polako se budim. Jedva otvaram oči i kroz nejasan vid gledam neku devojku koju  Jungkook uvodi.
  "Sigurno ti je nedostajala drugarica." Rekao je i osmehnuo se. Nakon par sekundi sam skontala da je to... "ANDJELA!" Uzviknula sam.
  "Pusti je idiote, sta ti je ona uradila! Mene ste dobili, nju ostavitaeeee!"
  "Ehhh, glupa Sofija. Ccc, i ona nam treba sada ću vas ostaviti da malo razgovarate, a ja idem." Uhvatio je Andjelu i vezao je za stolicu iza mene.

  Kada je izaso Andjela me je uplašeno pitala "Jesi dobro? Da li su te povredili? Nista ti nisu uradili, zar ne?"
  "Čekaj polako dodji do daha. Dobro sam, ali moramo da idemo odavde."
  "Uhhh, sad mi je lakše. Kako misliš da pobegne mi vezane smo."
  "Pa iskreno znala sam da su glupi, ali ovoliko da sad zavežu ledjima jedna prema drugoj, to nisam."
  "Kako to misliš?"
  "Odvezacu ti ruke, pa ti sebe odvezi, a zatim mene."
  "I posle bežimo?"
  "Da."
  "A šta ako ne uspemo?"
  "Hoćemo."

  Počela sam da joj odvezujem i odjednom je Suga ušao u sobu.
  "Da sam znao da te je ovako lako uhvatiti, odavno bih te imao. Ali vidiš nisam bio pametan kao Taehyung da ti ponudim novac."
  "UCUTI VISE! I sam znaš koji je sve bilo. Nisam ja pristala, već je moja majka to uradila. I sad ga volim i jako sam srećna što se to desilo."
  "Da ga voliš, da li bi se udala za Hoseoka?" Nisam mogla da odgovorim, tom rečenicom me je jako pogodilo, setila sam se šta se desilo tog dana..

  "Nemaš reci. Znaci ne voliš ga. Sigurno ti je Hoseok ponudio veću sumu." Ne mogu da trpim da me tako vredja, noge mi jesu bile vezane jedna za drugu, ali sam makar mogla da ih pomeram. Sutnula sam da u medjuniozje i odmah je pao dole.
  "Nisi treba to da uradiš!" Drala se Andjela.
  "Ne Andjela dopustivši da me vredja." Ustao je i oštro me pogledao, a zatim udario jak samara da sam pala sa sve stolicom dole.
  "ALO, STA TO RADIS!" Drala mu se. Zatim me je podigao i uhvatio za bradu. Osetila sam kako mi se nešto sliva sa čela ka usni. Jako je bolelo.
  "Nemoj da ti se to više ponovilo." Odmakao je ruku i videla sam da na njoj ima krvi. Izaso je i istog trena sam počela da odvezujem Andjeli ruke.

  "Samo još malo." Uspela sam, odvezla sam joj ruke. Brzo je odvezla sebe, a zatim i mene. Ustale smo i štale ispred vrata. Osluškivanje i nisu se čuli nikakvi glasovi, palako smo otvorile vrata i...