Bad boy's love

1.Nova u gradu.

-Vidi je... Naša mala devojčica... Sada živi sama, bez nas. - kaže tata brišući suze.

Mama prevrće očima. -Da, i to u novom gradu i sutra joj je prvi dan u novoj školi. Što znači da ona više nije mala.

Smejem se i klimam glavom. - Na maminoj sam strani.

Tata se ljutito okreće ka mami.-Pa šta je sedamnaest godina! Ja sam se još igrao u pesku tada.

Prevrćem očima a mama uzdahne.

Tata šmrkće i briše suze rukom. Prilazi mi i još jednom me čvrsto grli.

-Čuvaj se malena.-kaže mi i pomazi me nežno po glavi.

Klimam glavom. - Hoću.

Okrećem se i odlazim do vrata kuće.

Mama i tata ulaze u njihov bledo plavi kabriolet.

-Ne zaboravi da nas zoveš!-dovikuje mi mama a ja klimnem glavom i mahnem joj.

Tata pali auto i kabriolet se pokreće.
Mašem roditeljima sve dok mi ne nestanu iz vidika a onda ulazim u kuću.

Izuvam se i odlazim do spiralnih stepenica. Penjem se i lenjo vučem noge do moje spavaće sobe.

Uzimam telefon sa radnog stola i kucam Irinin broj.
Posle dužeg zvonjenja, čujem Irinin glas.

-Pa gde je moja najbolja drugarica koja me je ostavila samu na cedilu?

Uzdišem i odgovaram. - Zdravo i tebi.

-I, jesu matorci otišli?

Sedam na tabure.-Da.Pre tačno minut su se odvezli u pravcu zalaska sunca u svom kabrioletu.

Čujem kako se Irina smeje.

-Znači sloboda?

-Daa! - podižem ruke uvis.

-I, kako je biti u LA-ju? Kako ti se čini kućica?

Ustajem i počinjem da šetam po sobi.
-Iskreno da ti kažem, ispunila je sva moja očekivanja. A i nije daleko od škole. Otprilike petnaest minuta hoda i to je to.

-A, lepo, lepo. Znaš, mnogo mi je drago zbog tebe. Ali mi je u isto vreme i žao. Opet su nas razdvojili.- čujem joj tugu u glasu.

-Hvala i ne brini se mnogo oko toga.I,nisu nas roditelji razdvojili već moja odluka da se osamostalim.-ponosno kažem.

-Da, da. Kako god. Ipak, već mi nedostaješ.

-I ti meni. Ali hej! Gledaj na ovo sa vedrije strane! Videćemo se za raspust.

Čujem kako hukće. - Aha, koji je za dva meseca,Skarlet.

-Pa dobro, šta je tu je.-naslanjam se na prozor.

-Već te hvata nervoza.

-Zar se primećuje?

-Glas ti malo drhti.

Klimam glavom i prolazim rukom kroz kosu. - I ti bi bila nervozna da si nova u gradu i da ćeš sutra biti nova u školi.

-Istina. Ali ti nemaš razloga da budeš nervozna. Lepa si, pametna, druželjubiva, lako se uklapaš i ljudi te vole.

-Ma da... To ne pali na svim mestima. Sećaš se škole u Rumuniji?

-Jao da! Tada si posumnjala da vampiri postoje i da ona devojka ima ujed na vratu.

-I ispostavilo se da je bila šljivica.-nasmejem se.

-Znaš, podržavam tvoju odluku.

Ujela sam se za usnu.-Stvarno?