Samo njegova

Prvi deo

Jutro je, pola sedam i jedva ustajem iz kreveta. Uvek sam volela da spavam dugo bez obzira na to da li cu zbog toga negde kasniti. Ustajem i krecem ka kupatilu. Inace se jako brzo istusiram, ali ovog puta to je trajalo malo duze, jer se tako zamislim i odem u neki svoj svet i ne obracam paznju na to koliko se dugo vec tusiram. Izasla sam iz tusa i pustila svoju dugu, jako svetlu braon kosu. Ocesljala sam se, oprala zube i namazala kremu na lice. To je neka moja jutarnja rutina. Usla sam u sobu da vidim sta cu da obucem, ali su se vrata moje sobe otvorila i prekinula me u mom odlucivanju. To je bio Aleksa.

-Ja te vozim u skolu, ides sa mnom i jos par njih. -rekao je poprilicno umorno. A i kako da ne bude umoran kad svaku noc zaspi oko cetiri.

-Je l ide i Luka­? -pitala sam ga, a on se nasmejao jer je znao na koga mislim.

-Da, sta vise pozvacu ga i na dorucak. -rekao je sa osmehom na licu.

Pogledom sam brzo pretrazila sobu u nadi da nadjem neki predmet koji se nalazi sto blize da mogu da ga gadjam. Posto nisam nasla nista sto mi je bilo pri ruci, uzela sam papucu i gadjala sam ga u facu.

-Ne samo moje savrseno lice. -izbegao je moju papucu i nasmejao se pobednickim osmehom.

-Narcisu.- povisila sam glas i u trenutku kad sam se spremila da ga gadjam i drugom papucom, vec je zatvorio vrata.

Prevrnula sam ocima i vratila se mom svetu. Na kraju sam se odlucila za crne duboke farmerke i crno-belu majicu koja je bila kraca, ali pristojne duzine za skolu. Kosu sam zavezala u rep i stavila malo maskare da istaknem moje zelene oci i malo sjaja za usne. Ne volim da preterujem sa sminkom, pogotovo ne kad idem u skolu.

Sisla sam u dnevnu i tamo me je cekao Aleksa za stolom.

-Mislio sam da nikad neces zavrsiti. -rekao je prilicno smoreno, iako sam se brzo spremila, samo on previse preteruje.

-Hvala bogu nije dosao i onaj kreten. Idemo li ili ne?-pitala sam pomalo iznervirana, jer me drugarice vec cekaju ispred skole.

Uzela sam kafu koju je Nina spremila, koja radi za nas i brine o meni i Aleksi kada nasi nisu tu, a to je cesto. Smatram je kao drugim clanom svoje porodice.

Na izlazu iz kuce, vrata su se naglo otvorila, umalo me lupivsi po faci i zamalo da mi prospe kafu. A ko drugi nego kreten Luka.

-Da si mi sad prosuo kafu, ne bi ziv izasao iz ove kuce. -rekla sam besno iako nije bilo posledica.

-Kako sam ja mogao da znam da je neko tu stojao.-rekao je Luka vidno raspolozen.

-Da li mozemo da krenemo? Dosta mi je vase rasprave od ranog jutra.- rekao je Aleksa i izasao iz kuce prolazeci pored nas.

Oboje smo prevrnuli ocima i izasli iz kuce. Ja sam isla ispred njega, jer definitivno ne zelim ici pored.

-Dobro dupe Andreice.-rekao je ono sto prica svakoj drugoj osobi u skoli.

-Mars Luka, znas da ne padam na ta tvoja sranja.

Usli smo u auto i krenuli. Usput smo pokupili Stefana i Marka.

-Pa Andreice, jesi li spremna za taj test?-obratio mi se Luka namerno provocirajuci.

-Zahvaljujuci vasem skakanju i urlanju sinoc, verovatno ne.- prevrnula sam ocima i nastavila da gledam kroz prozor. U poslednje vreme previse prevrcem ocima, ali nije moja krivica, ljudi su ponekad previse naporni.