Samo njegova

Dvadeseti deo

-Idalje stojim pri cinjenici da je tvoj krevet najudobniji.-rekla sam skacuci na njegov krevet.

-Nije da nije.-rekao je smejuci se.U tom trenutku u sobu ulazi njegov pas Neva. Ona je doberman i ima 4 godine. Volim je vise nego Aleksu i Aleksandra zajedno.

-Ljubaviiii.-rekla sam to presrecna jer volim pse vise nego ljude.

-Brate vise si se obradovala za nju nego za mene.-rekao je tuznim glasom vrlo ironicno.

-Zao mi je, ali ona je lepsa od tebe, plus lepse mirise.

-A je l'?-rekao je izazovno dok je krenuo polako ka meni.

-Aleksandre Dimitrijevicu, da se nisi usudio!-rekla sam.

-Znas da te volim.-skocio je na mene i krenuo da me grli. Nije stvarno smrdeo, ali cinjenia je da se nije istusirao od kad je doputovao, ali ja sam drama queen.Uspela sam da se izvucem i da sa Nerom otrcim u dnevnu sobu da nam skuvam nes dok se on istusira.Skuvala sam i legla u dnevnu sobu da se mazim sa Nevom i propratim sta rade drugi ljudi na telefonu.

Cula sam kako zvoni neciji mobilni. S obzirom da smo sami u kuci, sigurno je Akijev. Zvonilo je do kraja dok sam ja za pocetak nasla telefon. Covek je ostavio telefon na cipelarniku. Divim mu se ponekad. Otisla sam nazad u dnevnu i opet je poceo da zvoni. Uzela sam da pogledam. Ksenija. Nikad cula, nije je pominjao. Ostavila sam telefon, ko zna ko je ovo. Poceo je treci put da zvoni i iznervirala sam se i javila se.

-Halo.-rekla sam.

-Эй, любовь.-rekla je na ruskom.

-Izvini?-rekla sam zbunjeno.

-Ko si ti?-rekla je ona, sada vec na engleskom vidno iznervirana.

-Andrea, a ti?-rekla sam istim tonom.

-Ksenija, Aleksandrova devojka.-rekla je ponosito.

-A je l'? Nije mi pominjao da ima devojku.-rekla sam sada vec zainteresovano. U tom trenutku on ulazi bez majice brisuci kosu peskirom. Moram reci da izgleda bolje nego sto se secam.

-Ko ti je to?-pita me.

-Tvoja devojka?-rekla sam smejuci se.

-Ha?-rekao je zbunjeno.

-Kaze da se zove Ksenija.

-Jao majko.-rekao je prevrnuvsi oci.-Daj mi je.

-Ладно, Ксения, сколько раз тебе говорить, мы не вместе.-poceo je na ruskom.(-Dobro Ksenija koliko puta da ti kazem da nismo zajedno.)

-Кто ответил на звонок?-rekla je ignorisuci njegovu prethodnu izjavu.(-Ko se javio na telefon?)
Pogledao je u mene, a ja sam gledala vrlo zbunjeno jer nisam nista razumela.

-Mоя девушка.-rekao je.

E ovo sam mogla da razumem. Zasto je rekao da sam mu devojka? Pretpostavljam jer ga ova smara, pa mora da je se otarasi. Ne znam da li je svestan da mene ne moze da povede u Rusiju da je uveri, koliko god ja zelela da zivim tamo. Sledece ona krece da prica nesto vrlo brzo, vidno iznervirana. Sada se vise ni ne trudim da slusam, vec krecem da se smejem. Ovo nije prvi put da se vadi na mene kao njegovu devojku. Voli da me koristi kao resenje u ovim situacijama. I njega je smorila i samo joj je prekinuo.

-Dobro Aki dokle vise ovo?-rekla sam smejuci se.

-Zao mi je, nemam bolje ideje.-rekao je.

-Nema veze, nebitna je. Nego, pricaj mi sta sve ima novo.-rekla sam uzimajuci solju u ruke.
.
.

.

-Aleksandre bre jao!-rekla sam sa velikim bolom u glasu.

-Izvini izvini izvini.-rekao je ustajuci.-Odoh da ti donesem nesto da se presvuces.
Budala je krenuo da me golica i prosula sam vreli nes po sebi. Prvo sto sam se opekla, a drugo trebali smo da odemo na sotove u bar da se malo opustimo. Vrlo brzo se vraca noseci njegov duks u rukama.

-Necu ti reci hvala, ti si kriv.- rekla sam i podigla nos u znak ljutnje.

-Jesam, priznajem.-rekao je i nasmejao mi se pokajnicki.

-Sada moramo do mene da se presvucem da bi otisli.

-Sta ti fali u duksu.-pitao je.

-Nista, zadrzacu ga, samo zelim da se uljudim.-rekla sam guseci se u njegovom mirisu koji se oseca dok ga oblacim.

-Kao i ona prethodna tri?- pitao me je aludirajući na ona tri koja sam uzela prosli put.

-Mekani su i lepo mi stoje.- rekla sam sa smehom i zavrtela se u krug.

-Ajde idemo.- rekao je i krenuli smo kod nas.

.

.

Vec pred vratima sam cula buku koja dopire iz kuce. Cela ekipa je bila na okupu. Pored standardne ekipe tu su bile i dve devojke. Jedna me je gledala ravnodusno dok je druga izgledala uplaseno. Hm?

-Ooo pa ko je to nama dosao. Brate od kad si stigo nismo se ispricali kao ljudi, sedi sa nama. Zelim sve da cujem. Kazu da su Ruskinje ziva vatra.- Stefan naravno zainteresovan samo za jedno.

-O itekako jesu.- reko je Aki sa osmehom.

-Ok fuj ste, ali bas.- rekla sam zgadjeno jer ne mogu vise da slusam o seksu od njih.

-Dobar duks.- pogledala sam u Luku koji je nekako čudno gledao u mene. Sta?

-Moj je, imali smo malu nezgodu- rekao je Aleksandar. Luka je samo nastavio da gleda u njega i povremeno skrene pogled na mene u Akijevom duksu.

-Idem da se presvucem pa mi idemo.- rekla sam i krenula na sprat. Uzela sam crnu usku majcu i ponela teksas jaknu jer nje toliko toplo. Sisla sam dole i u hodniku srela Aleksandra kako prica telefonom sa nekim na ruskom. Dok je on pricao gledala sam se u ogledalo po hiljaditi put, zensko.

-Idemo li?- pitala sam kad je zavrsio razgovor.

-Ipak ne idemo, tvoj brat insitira da ostanem, uostalom i ovde imas sta da pijes.- rekao je i slegao ramenima.

-A daj znas da sam stalno okruzena njima, treba mi odmor i distanca.-rekla sam placnim glasom i slozila facu kao kucence ostavljeno na kisi. Vezbla sam taj pogled i niko nije ravnodusan na njega. Dobro sem Nine, uvek provli da je muntam.

-Ajde Andrea ne budi dete, samo jedno vece. Uostalom moram da proverim svoju teoriju.- rekao je sa osomehom.

-Kakvu bre teoriju?- gledala sam ju njega kao da ima dve glave. Zamislila sam to u glavi i bilo je vrlo smesno.

-Luka se ozbiljno lozi na tebe.-reko je mrtav ozbiljan. Molim? Mislim ja jesam zgodna i mnogima se svidjam ali Luki? Ne nema sanse.

-Na cemu si, slobodno reci resicemo.- to je to, pomocicu mu. On je moj drug, neko koga cenim i pomocicu mu da se sa tim izbori. Ako treba polepicu mu postere po sobi sa natpisom"RECITE NE DROGAMA".

-Ja sam ozbiljan i ne koristim droge Andrea, ja sam sportista.- rekao je uvredjeno. Istina, trenira kosarku jako dugo, ne bi mogao da igra ako bi nesto uzimao.

-Kako si to pobogu mogao da zakljucis iz samo jedne nase interakcije?- lupa gluposti sigurno.

-Andrea musko sam i video sam i sada i u skoli kako me ubija pogledom cim sam blizu tebe. Nisam glup, znam da prepoznam zainteresovanost za devojku a taj decko je itetako zainteresovan za tebe.- pogledao me je kao da je rekao najocigledniju stvar na svetu, kako da ne.

-Slusaj me i prestani da smisljas gluposi u toj tvojoj ludoj glavi. Glumecemo da smo zajedno i videces da Luka to nece moci da izdrzi, kladimo se u sta god pozelis. Ucicemo unutra, provesti vece sa njima, pravicemo Luku ljubornog i dokazacu ti da sam u pravu. Sta kazes?- pitao me je i povukao u svoje narucje tako da me rukama cvrsto drzi oko struka dok su mu usne na centimetar od mojih. Sta lose moze da se desi ako pristanem?