Samo njegova

Devetnaesti deo

-Znas, umem i ja da iznenadim.-rekao je zavodnicki, priblizavajuci mi se, tako da sam osetila njegov dah na mojim usnama.

Taman sto je prislonio usne na moje, naglo se odmakao zbog glasa moje majke koja me je zvala.

-Kretenu!-rekla sam iznervirano kad sam dosla sebi.

-Molim!-rekla sam majki koja me je zvala i ostavila Luku koji se smejao mangupski.

.

-Pogledaj ove haljine, je l ti se svidja neka za subotu?-rekla mi je majka kad sam dosla kod nje.

Naravno, posle sat vremena isprobavanja, nisam zadovoljna ni sa jednom haljinom. Nista novo.

-Moram da ucim, ici cemo u toku nedelje da kupim nesto, moze?-rekla sam.

-Da li ces jednom biti zadovoljna?-rekla je majka.

-Nikadaa.-rekla sam ljubeci je u obraz, jer zna koliko sam izbirljiva. Ucila sam i negde oko sest smo otisli kod Lukinih na veceru. Ignorisala sam Luku i ostatak veceri je prosao uobicajeno.

Ujutru sam za pravo cudo ustala naspavano i puna energije. Sto posto ce padati kisa. Bila sam raspolozena i za sredjivanje. Pustila sam kosu, obukla crne duboke farmerke, beli krop-top i bomberku uz bele air force 1. Stavila sam malo maskare, korektora i bronzer. Sisla sam da popijem kafu i da sacekam Luku i Aleksu.

Aleksa je sisao u polu snu sa sprata, a Luka je uleteo u kucu.

-Ajmo na noge lagane.-rekao je Luka vidno raspolozen- ooo Andreice sto smo se sredili.-rekao je odmeravajuci me od glave do pete.

-Odakle ti snaga?-rekao je Aleksa. Uzdahnula sam i prevrnula ocima, ne mogu da ulazim u konverzaciju sa njima od ranog jutra.

-Idemo?-pitala sam.

-Ajde.-rekao je Luka. U kolima je pustao pesme i dok smo nas dvoje pevali, Aleksa nas je molio da prestanemo, jer zeli da spava.

U skoli je svako otisao na svoju stranu, oni sa Stefanom, Markom i ekipom, a ja sa Urosem i Kacom, jer Lana nije dosla u skolu.

-Tata, Aleksa i Luka su hteli da dodju kod tebe da te biju, jer su mislili da smo radili svasta.-rekla sam Urosu kad smo seli u klupu.

-Sta bre?-rekao je smejuci se.

-Previse su zastitnicki nastrojeni.-rekla sam. Deset minuta nakon sto je usla nastavnica, neko je pokucao na vrata. To je bila Lana koja je zadihano usla u ucionicu. Kada je sela ispred mene, pitala sam je zasto kasni.

-Uspavala sam se, Vuk je otisao, jer nisam ni cula da me zove, pa sam trcala do skole.-rekla je tiho na brzinu.

-Znaci pomirili ste se?-rekla sam srecno.

-Vas dve, tisina dole!-rekla je nastavnica.

-Nebitno, pricam ti posle.-rekla je Kaca, na sta sam ja klimnula glavom.

Nakon casa sam izasla da prosetam sa Lanom i Kacom.

-Daklee?-pitala sam Lanu.

-Nista, vozili smo se celu noc i pricali o svemu i pomirili se.-rekla je ukratko bez detalja. Klasicna Lana.

-Superr, mnogo mi je drago.-rekla sam grleci je- a ti Kaco? Sa kime to pises stalno?-rekla sam radoznalo.

-Nisam vam rekla, jer sam cekala da budemo same. Pa...-krenula je da prica, dok mene neko nije zagrlio otpozadi.

Osetila sam dobro poznat miris. Okrenula sam se i videla slatkog Rusa za kojim balavi svaka devojka. Bio je visok, crn, prelepo gradjen+govori ruski. Ko ne bi balavio. Skocila sam mu u zagrljaj na sred hodnika. Osetila sam poglede na nama, ali nije me bilo briga.

-Nisi svestan koliko si mi nedostajao!-rekla sam presrecna.

-Andreice, znam da ne mozes bez mene.-rekao je smejuci se, na sta sam ja prevrnula oci takodje smejuci se.

- Otkud ti sada? Zar nisi trebao doci veceras?-rekla sam jos uvek uzbudjeno.

-Dosli smo rano jutros, ali nisam mogao da cekam da dodjes iz skole.-rekao je.

-Pre bih rekla da ti ne mozes bez mene.-rekla sam u sali.

-Shh, to je tajna.-rekao je namigujuci mi.

-I nama je drago sto te vidimo.-rekla je Lana ironicno.

-Ja se izvinjavam. Gde su moje drugarice?-rekao je Aleksandar sireci ruke da ih obe zagrli.

Prekinulo nas je zvono, a vec sam mogla da cujem dosaptavanja o tome da li smo zajedno. Aleksandar je ostao sa nama na casovima. Kada je zvonilo za kraj cetvrtog casa, pitala sam ga da li je video Aleksu i Luku.

-Nisam, krenuo sam tebe prvo da nadjem. Gde su oni sada?-pitao me je.

-Ajde, idemo do njih.-rekla sam uzimajuci ga za ruku.

Kad smo usli u ucionicu, istog trenutka sam zazalila sto sam uopste i ulazila. Aleksa je pricao sa nekim likom, mislim da se Strahinja zove, bio je nekoliko puta kod nas kuci, dok mu je u krilu sedela neka likusa kojoj ni ne zelim da znam ime. Sa druge strane imamo Marka koji se zvalavi sa nekom ridjokosom devojkom, a u klupi preko puta imamo njegovog druga Luku koji ga oponasa, ali sa nekom plavusom. Boze sta mu je sa tim plavusama. Ne, zasto je mene uopste briga.

-Oni se uopste ne menjaju.-rekao je Aleksandar odmahujuci glavom smesuci se-a da dodjemo mi kasnije?-pitao me je.

-Ma ko ih jebe, ulazi.-rekla sam.

-Izvinjavam se sto prekidam ovo...ovo...nemam adekvatnu rec kako ovo da nazovem.-rekla sam sa zgadjenom facom.

-Ooooo Aleksandre.-rekao je Aleksa.

-Desi brate Ruse.-rekao je Luka ustajuci da se pozadravi. Dok se Aleksa pozdravljao sa Aleksandrom, Luka mi se obratio.

-Andreice, ne planiraj posle skole nista, jer moramo Aleksa i ja odmah kuci zbog treninga.

-Lukice-rekla sam namerno-ne vracam se sa vama kuci, idem sa Aleksandrom.

-Super, taman ima mesta za tebe Tamara.-rekao je obracajuci se onoj plavusi od malopre, na sta sam samo prevrnula oci. Prisla sam Aleksandru i rekla Aleksi da zurimo na cas. Ne znam ni zasto smo dolazili.

Posle skole sam se pozdravila sa ovima i izasla iz skole. Pricao mi je neke random stvari iz Rusije i crkavali smo od smeha. Okrenula sam se da mahnem Aleksi i susrela sam Lukin pogled. Pokazala sam mu srednji prst, na sta je on meni poslao poljubac. Zatim sam sela u auto i otisli smo kod njega kuci.