Isak

3

Ponoć je odavno prošla a ja nikako da zaspim. Vrtim jedno te isto po glavi i pokušavam da shvatim zašto mislim o tome. Ne razmišljam o ženama, razmišljam o seksu ali o njima ne. Ustanem isfrustrirano i rešim da udaram malo u džak, moram da se izmorim.

. . .

Pratim Aleksandru i Mateju. Pregledali su ga, dao je potrebne briseve, platili smo i nakon dva sata završili lekarski pregled. Koliko sam razumeo ostalo je samo da predamo zahtev i nije mi jasno šta ću ja ovde.

- Gladan sam – Mateja kaže.

- I ja. Idemo nešto da jedemo? – Aleksandra se okreće ka meni.

- Ja imam obaveze.

- Pa? – namrštila se.

- One ne mogu biti važnije od tvog deteta – kaže mi ljuto.

- Mislim da sam bio veoma jasan oko tvoje uloge u njegovom životu – kažem kroz zube.

- Ti si njegov otac i ideš sa nama da pojedemo nešto – nasmešila mi se, onda se namrštila i okrenula se ka kolima.

Mateja se nasmešio i to me je iznenadilo ali krenem za njima.

- Gde da vozim? – pitam.

- Želim picu! – Mateja viče.

- Picerija Pikolo, navodiću te.

Navodiće me! Navodi me ona cele noći.

. . .

Ručak je bio iznenađujuće prijatan, Mateja je bio uzbuđen zbog vrtića i stalno je pričao o tome. Kada je napokon napravio pauzu Aleksandra se okrenula ka meni.

- Želim danas da odem do svoje kuće, želim da uzmem neke stvari.

- U redu.

- I ta kuća u kojoj ćemo živeti? Kada će biit spremna?

Uzmem telefon i nazovem Igora.

- Isače?

- Da li je spremna kuća za Mateju i Aleksandru?

- Jeste, mogu da se presele.

Prekinem vezu i spustim telefon a onda pogledam u nju. Moram da je se rešim.

- Kuća je spremna, možete odmah da se uselite.

- Odlično onda ćemo se preseliti danas.

- Pobrinuću se za to.

Očekivao sam olakšanje ali nisam ga doživeo. Pogledam u Mateju ali on je bio više zainteresovan za picu.

- Požurite, imam obaveze – namrštim se. Nisam ja za ove stvari.

. . .

Ostavio sam Aleksandru i Mateju kod kuće a onda sam produžio do kafića. Kafić koji imam u centru grada služi mi kao paravan za mnoge poslove. Uđem na zadnji ulaz i pogledam u šankera, to automstski znači da želim piće još juče. Produžim do skladišta i siđem niz stepenice.

Moja kancelarija je sakrivena od ljudi, samo par osoba od poverenja mogu da uđu ovde.

- Šta imamo? – pitam Vuka.

- Problem. Klijent je prebio Crvenokosu.

- Ko?

- Ministar odbrane.

- Podseti ga da plaća da jebe a ne da bije i naplati mu. Kako je ona?

- Dobro je, znaš da je ima na jeziku.

U poslednje vreme ne mirišem žene koje ne umeju da ćute.

Dobijem viski i otpijem dobar deo.

- Da li je oružje prešlo granicu?

- Da, nije bilo problema. I uplata je legla.

- Odlično, želim masažu – spustim čašu i krenem ka sobi.

Skinuo sam se i spremio se za masažu. Vuk je poslao Lenu, ona je dobra ume da masira.

- Počni od vrata – naredim joj i ona se odmah baci na posao.

- Napet si – komentarisala je.

- Moraćeš malo da se opustiš – dodaje ali ne prestaje sa masažom.

- Pa opusti me – brecnem se pa se okrenem.

Lena je olizala jezikom gornnju usnu kao što to uvek radi. Kada je došla da traži posao rekla mi je da voli da puši a nakon dva minuta pokazala mi i koliko. Prvoklasna i najskuplja pušačica kurčeva. Vredi svaki dinar.

Zauzmem svoj stav i sklopim oči očekujući onaj užitak kada me ona obrađuje ali umesto toga mislio sam na logopeda. Aleksandra. Mislio sam na to kako me ona ljubi, kako bih voleo da je ona sad ovde i da mi pokaže šta zna...

- Je li sve u redu? – Lena me pita. Prekinula je?

- Da, nastavi – namrštim se.

Nikad mi se nije dogodilo da mislim na drugu ženu ženu dok mi profesionalka puši kurac i to nije bilo na momente već kao da je u mojoj glavi.

Lena je odradila posao kao i uvek ali po prvi put nisam uživao kako treba.

. . .

Vuk me obaveštava o svemu, tako znam i da su se Mateja i Aleksandra preselili u njihovu kuću ali isto tako znao da ona želi da razgovara sa mnom i da me čeka. Kasnio sam namerno.

Bila je ponoć kada sam došao ispred njihove kuće, nisam očekivao da će ona biti budna ali bila je, kao da me je čekala.

- Ponoć je – rekla je kada sam ušao u kuću.

- Kako ti se čini kuća?

- Luksuzno, i prezaštićeno.

- Želela si da razgovaraš sa mnom, ovde sam – okrenem se ka njoj i pokušam da ignorišem njenu garderobu za spavanje, mislim da ne postoji kraći šorts niti pripijenija majica.

- Grešiš.

- Molim?

- U vezi sa sinom, grešiš.

- To nije tvoja stvar.

- On je neverovatan. Tako je pametan i vedar, aktivan... On je dete kakvo se samo poželeti može. I raste bez tebe.

- Kao što sam rekao ti nije tvoja jebena stvar! Ti si plaćena da mu budeš majka i na to se fokusiraj.

- Kajaćeš se što ga odbacuješ.

- Ja nisam odbacio svog sina! – podignem prst.

- Šta je onda u pitanju? Stidiš ga se?

- Naravno da ne!

- Onda? – navaljivala je i navaljivala.

Priđem joj i uhvatim je za vilicu.

- Slušaj me dobro, ne tiče te se moj odnos sa sinom. Ponavljam da si plaćena da budeš sve što mu je potrebno i za ubuduće pazi kako razgovaraš sa mnom da ne bih morao da tražim novu majku za sina – pustim je i vidim otiske mojih prstiju na njenim obrazima i po prvi put to mi je zasmetalo.

- Razumela sam – progovorila je tiho.

- Odlično, jer ja ne pričam dva puta – okrenem se da ne bih gledao njene uplašene oči i izađem iz kuće.