Isak

17

Isak je ponovo pobegao, kao da je to neka novost ali ovaj put je pobegao iz svoje kuće. Nisam ga videla četiri dana i danas prestajem da brojim. Važno je da sam u Beogradu, imala sam dva razgovora za posao i čekam da me pozovu, ako Bog da i sve bude u redu, krenuću da pripremam dokumentaciju za usvajanje. Mogu ja to sama, zašto ne bih mogla? Najgori period u životu sam prošla sama i preživela sam. Ne postoji druga opcija, moraš da se boriš za sebe jer niko drugi neće.

Šestog dana od Isakovog misterioznog nestanka dobila sam posao, sedmog dana postala sam vlasnik ove kuće.

Trepćem dok mi Peđa objašnjava šta mi je predao. Isak je preneo ovu, njegovu, kuću na moje ime i dobila sam svu potrebnu dokumentaciju da budem Matejin staratelj. Dao mi je i Mateju? Zbunjena sam i ništa ne razumem. Gde je on? Da li je otišao zauvek? Prelomim se i nazovem gada ali nakon što uspavam Mateju. Za divno čudo ovaj put se javio.

- Aleksandra?

- Zar ne misliš da treba da razgovaramo?

- O čemu?

- Ne znam Isače. O vremenu?

- Veoma je sunčano bilo danas.

- Ne pravi se pametan – brecnem se.

- Zar nisi rekla da ti treba posao i krov nad glavom?

- Jesam.

- Sredio sam to.

- Da ali... ne razumem.

- Šta me razumeš? Ti si to tražila.

- Ma gde si ti uopšte? – moram da pričam sa njim uživo.

- Tu sam.

- Gde tu? Drugi grad, druga država? Druga planeta?

- Na poslu sam Aleksandra – očigledno sam ga iznervirala.

- Kom? Jebeš kurve? – otelo mi se.

- Imala bi nešto protiv?

- Zašto bih? Ja očigledno nisam dovoljno dobra – podrugnem se.

- Ne jebem kurve, pregledam dokumentaciju.

- I hoćeš li doći kući ili da te očekujem za dva meseca?

- Doći ću kad završim sve obaveze.

- Da pogodim... Iza ponoći? – jer on obično tad dolazi.

Čujem kako duva na nos ali još uvek ništa ne odgovara.

- Dobro, ne moraš da dođeš! – prekinem vezu i pritisnem snažno nekoliko puta onu crvenu slušalicu na ekranu, biću srećna ako radi i sutra.

- Kreten. Prvo me nervira pa mi onda ispunjava sve želje. Kao da je dete u pubertetu.

Zašto mi to radi? Menja raspoloženje kao semafor boje, danas mi napravi modrice a sutra mi kupi kuću. Ne mogu da ga razumem i što više pokušavam imam osećaj da ja sve više ludim.

. . .

Sedela sam pored kamina i svađala se sa knjigom jer me glavnu junak nervira. Zašto su muškarci tako komplikovani?

Cimnem se jer je neko zalupio snažno vrata. Nije bilo teško pogoditi, to je bio Isak.

- Evo sam! Deset sati je, nije ponoć. Zadovoljna? – skida nervozno sako a za njim i kravatu.

- Mateja spava ne viči.

- Ne vičem! – kaže mi kroz zube.

- Nisi ti jedini nervozan i prestani da se bečiš na mene.