Isak

20

- Imamo li dogovor? – Kain Filipović mi pruža ruku.

- Imamo – rukujem se njim.

Sklopili smo vraški dobar posao i zadovoljan sam zbog toga. Kain je kralj oružja na ovim prostorima, radi sa zakonom, sa one strane zakona, protiv zakona... ispekao je zanat i stekao je toliki uticaj da Istočna Evropa dominira u trci sa oružjem.

- Onda da proslavimo – podsmehnuo se i devojke su ušle u naš separe. Ovo je njegov klub koji mu služi isto kao i meni kafić, za malverzacije.

- Hvala ali prepustiću devojke tebi – dohvatim viski i ispijem ga.

- Kako želiš – ustao je i sakupio tri devojke.

- Idemo – obavestim moje momke i ustanem.

- Već ideš? – jedna od kurvi se pripija uz mene.

- Da – kažem suvo.

- Možemo da se zabavimo – namignula mi je.

- Žalim lutko ali standardi su mi porasli prilično visoko kad su u pitanju žene – podsmehnem se i samo prođem pored nje. Osim toga moja žena će me skratiti za kurac ako samo nanjuši da petljam sa drugim ženama.

Nadam se da su klinci do sada zaspali jer osim Aleksdandre ne želim da slušam nikog. Znam da sam sebičan ali jednostavno postoje dani kada ne želim nikog oko sebe osim nje. Volim svog sina, volim i svog usvojenog sina i, sada, naučio sam da živim sa njima, sada smo porodica ali ja nisam svetac. Želim sebično vreme za moju ženu i mene i ne izvinjavam se zbog toga.

Stižem kući i vidim da me Vuk čeka, znao sam da je neki problem u pitanju.

- Svi spavaju? – pitam ga.

- Da.

- Da čujem.

- Momci su primetili da se neko juče motao oko kuće, danas je taj tip razgovarao sa Aleksandrom.

- Koji bre tip?

Izvukao je telefon i pokazao mi stvarno ružnog tipa kako razgovara sa Aleksandrom.

- Gde je ovo snimljeno i kad?

- Danas popodne, ispred njene škole.

- A tip je? – namrštim se.

- Nisam saznao ali momci rade na tome.

- Pošalji mi slike – kažem i uputim se ka kući.

Preskačem po dve stepenice i uđem pravo u spavaću sobu, iznenadim se jer je Aleksandra plakala.

- Isače – uspravila se i obrisala suze.

Ne mogu da je gledam kako plače jer iz nekog razloga poludim zbog toga, dobijem želju da nekog ubijem.

- Šta se dogodilo? – sednem pored nje.

- Žele da nam uzmu Ivana.

- Ko želi da ga uzme?

- Njegov otac!

Izvučem telefon i pokažem joj sliku.

- Ovo je on?

- Da, zove se Miodrag – obrisala je suze.

Ivana smo usvojili pre nešto manje od godinu dana, odlično se uklopio sa Matejom i zavoleo sam to dete – pametan je, vaspitan i čvrst a to su osobine koje cenim.

- Šta ti je rekao?

- Da je on Ivanov otac, da želi da razgovara sa njim... pretio mi je.