Isak

8

Iscrpljen sam i testisi me još uvek bole. Proveo sam dan sa Matejom u akva parku i to samo nas dvoje jer Aleksandra nije želela da ide sa nama. Ceo dan jurcam za njim i pazim da se ne udavi ali najveći deo vremena smo proveli na toboganu, spuštao se kao lud. Kada se napokon umorio krenuli smo kući a kada smo došli kući shvatio sam da sam preumoran, i da me testitsi još uvek bole. Istuširam se i rešim da malo odmorim ali Igor me obaveštava da je pronašao Željka Ristića i to u zatvoru. Uhapšen je prekjuče zbog krijumčarenja oružja što znači da ga čeka duga robija i život jer tamo ne mgu da ga ubijem. Možda bih i mogao. Kažem Igoru da se raspita ko nam duguje usluge po zatvorima. Neće taj ležati i jesti tri obroka dnevno, to nije kazna već odmor. Sve ovo je značilo da se Mateja i Aleksandra mogu vratiti kući. Odjednom, ideja mi se nije dopadala.

Silazim dole i zatičem Aleksandru i Mateju u razgovoru, oduševljeno joj je govorio šta smo sve radili danas i gestikulirao rukama.

- Pocrveneo si – mazi ga po glavi.

- Da, tata nije baš umeo da me namaže – slegnuo je ramenima.

- I ići ćemo sutra u zoološki vrt – odmah nastavlja sa pričom.

- To je lepo, nadam se da ćete uživati.

- Ti ne ideš sa nama?

Da, zašto ne ide sa nama?

- Idite vi, ja imam malo posla. Hoćemo li da večeramo?

- Možemo li da naručimo picu?

- Jede ti se pica?

- Da. Velika. Najveća – raširio je ruke.

- I limunada – brzo dodaje.

- Onda ću naručiti picu – podigla je glavu i pogledala u mene.

- Gladan? – pita me.

- Da.

- Pica?

- Hoćete da izađemo na picu? – predložim i oni se domah slože.

Ne znam zašto ali osećam toplinu, kada su oni srećni ja sam miran. Ma šta lupetam! Već sutra ću ih poslati kući. Ovo se završava.

. . .

Moji testisi su danas bili odlično, čak sam posetio i doktora, i to u nedelju. To je bila dobra vest jer čovek bez kurca nije čovek.

Vratim se kući i Mateja me čeka da ga vodim u zoološki vrt, zaboravio sam na to.

- Gde si bio? – pita me.

- Imao sam obaveze.

- Kakve?

- Privatne – namrštim se. Neću detetu reći gde sam bio.

- Kakve privatne obaveze? – on i dalje pita.

- Ne tiče te se i nećemo ići u zoološki vrt.

- Zašto? – namrštio se.

- Jer se danas Aleksandra i ti vraćate kući.

- Nećemo više živeti ovde?

- Ne, vi imate svoju kuću - kažem ozbiljno ali neka knedla mi zastane u grlu.

Stisnuo je usne ali nije ništa rekao, samo se okrenuo i zatrčao se ali je udario u Aleksandru.

- Polako, idi u sobu stižem ja – nasmešila mu se i pomazila ga, a onda ga pustila pa je krenula ka meni.