Isak

21

Vraćam se ranije kući jer mi je Aleksandra naredila, da počela je da naređuje. Mina, drugo dete koje smo usvojili ima pet godine i još uvek se privikava na naš dom, naravno Aleksandra želi da se privikne i na činjenicu da će imati i oca. Roditeljske obaveze su nekako postale deo mog svakodnevnog života i iskreno nemam pojma kako mi ne smeta sva ta buka u kući, nekad sam ujedao zbog toga. Ali danas nije bilo buke što je čudno.

Zaprepastim se kad ugledam svoju majku u dnevnom boravku.

- Sine – nasmešila mi se.

- Nisam znao da imaš ovoliko dece, i još si oženjen – nakezila se.

Aleksandra je ustala i slegnula ramenima kao da ne zna šta će ova žena ovde.

- Deco idete gore i igrajte se – naredim im i oni odmah poslušaju.

- Mateja, Ivane pazite na Minu – Aleksandra dodaje.

Sačekam da se deca popnu uz stepenice i krenem do žene. Sednemo oboje i ja se uhvatim za sat. Nekako me smiruje.

- Violeta, šta tražiš ovde? – pitam je.

- Došla sam da upoznam unika Mateju, zamisli moje iznenađenje kada sam saznala da imaš ženu i još dvoje dece, i to usvojene. Mislila sam da sam pogrešila kuću – bila je otrovna kao i obično.

- Pitaću te još jednom. Šta tražiš ovde? – nije ona ovde došla zbog Mateje.

- Možemo li nasamo da porazgovaramo?

Aleksadra je krenula da ustaje ali zadržim je rukom i vratim je natrag.

- Ne. Da čujem.

- Pa... ovo je nezgodno ali u redu. Treba mi novac. Pozajmica.

- Neću da ti dam novac. Još nešto?

- Ne mislim da mi daješ, tražim ti pozajmicu – namrštila se.

- Moj odgovor je isti – ona je mrtva za mene odavno.

- Isače mislim da ne razumeš situaciju u kojoj se nalazim.

- Ne interesuje me.

Namrštila se pa se zavrtela nezgodno.

- Mogli bi da me ubiju.

- Platiću ti sahranu. Ili želiš da im dam metak? Mogu i jedno i drugo.

- Ja sam ti majka, dala sam ti život.

- Ne interesuju me tvoje žalopojke ako si završila napusti moju kuću.

- Nisam završila! – viknula je.

- Ne viči u mojoj kući, ne podiži glas u mom prisustvu – upozorim je.

- Kako možeš da budeš tako okrutan prema rođenoj majci?

- Kako majka može da odbaci svoje dete da bi se jebala sa bogatim muškarcima?

Aleksandra me mazi po ruci i to deluje umirujuće na mene.

- A ti svoje nisi odbacio? Odvojio si ga od sebe čim se rodilo – podrugnula se.

Jedna loša procena u životu te prati ceo život. Samo sam je zamolio jednu stvar. Da pazi na Mateju. Njegova majka je bila loša majka i morao sam da je ubijem, mislio sam da će moja možda želeti da okaje grehove iz prošlosti ali ne, ona je to odbila.

- Tvoje je kopile, odgajaj ga sam – ponovim joj njene reči.

- To si mi rekla za Mateju – podsetim je.

- Tačno je, ja sam loš otac ali sam se potrudio da moje dete ima pristojnu majku i dom. A sada, ustani i izađi iz moje kuće jer ako kažeš još samo jednu reč... saznaćeš kako postupam sa lošim majkama.

Čekao sam da me izazove, želeo sam to ali Violeta je oduvek bila proračunata. Ustala je i uzela svoju torbu.

- Da li znaš da moj sin ima razvojen lanac prostitucije i da stalno proverava svoju robu? – pitala je Aleksandru koja se ukočila, osetio sam to po njenom dodiru. Ako je sad ne zadavim nikad neću.

- Da znam – Aleksandra nastavlja da me mazi po ruci.

- Ali isto tako znam da ukoliko sklonim svoju ruku sa njegove skočiće na tebe i niko te nikad više neće videti. Molim te izađi ako želiš da živiš.

Moja majka je pogledala iznenađeno u Aleksandru a onda je pogledala u mene. Progutala je knedlu i napustila moju kuću trčeći.

- Gladan? Spremila sam šnicle – Aleksandra mi se nasmešila i svi ubilački nagoni su me napustili.

- Aleksandra Rodić ti si moj anđeo – moja oaza, moja savest, moja žena, moje sve.

- Videćemo da li ćeš i dalje tako misliti kada saznaš koliko para sam juče potrošila – ustala je veselo i nasmešila me.

- Deco ručak! – viknula je i uskoro je sišao tornado niz stepenice.

- Nisu li divni? – nasmešila se deci srećno i ja sam automatski postao srećan.

- Da, divni su – kažem dok gledam u nju.

. . .

- Ćutljiv si – Aleksandra se skida i ulazi pored mene u krevet.

- Samo razmišljam – ima stvarno sjajne sise.

- O tvojoj majci?

- Šta? Ne, trenutno mislim o tvojim sisama.

Povukla je majicu naviše.

- Nisi fer - požalim se.

- Samo želim da znam da li si dobro.

- Bio sam dok sam gledao u tvoje sise.

- Ozbiljna sam.

- Dobro sam zaista, moja majka odavno nije moja majka.

- U redu, samo sam to želela da znam.

- Hvala ti što nisi ništa rekla.

- Isače, naša porodica mi je najvažnija, ostali ljudi me ne interesuju.

- Bože ala te volim – poljubim je snažno.

- Pa šta ako smo sami? Važno je da smo srećni.

Ona živi u nekom svom svetu i dalje ne znam kako ovako dobro funkcionišemo.

- Tako je – potvrdim.