Isak

14

Budim se sama u krevetu. Razočarenje mi je prošlo kroz glavu ali danas je subota verovatno sam spavala duže. Treba mi malo vremena da dođem sebi jer mi se prethodna noć vrzma po glavi i mami mi osmeh na lice. Isak. Gde je uopšte on?

Kako je Mateja još uvek spavao siđem dole da potražim Isaka ali nije ga bilo. Pronađem Peđu koji me obavesti da je Isak napustio kuću nakon ponoći. Zašto je otišao? I to u sred noći. Pronađem telefon i odmah ga pozovem. Nadam se da se nije uplašio i pobegao.

Teloefon je zvonio a on se nije javljao. Spustim telefon i okrenem se ka vratima. Ugledam par momaka kako ulaze u kuću.

- Peđo?

- Imamo naređenje da Mateju i tebe odvedemo na drugu lokaciju, spakujte se.

- Isakovoj kući? – umalo se ne nasmejem.

- Ne. Napuštate grad.

- Šta? Zašto?

- Dobili smo takvo naređenje, ne pitamo zašto.

- Ali...

- Aleksandra – Peđa me prekida.

- Moram da vas izvedem iz grada pre podneva – kaže mi ozbiljno.

- Je li sve u redu? Isak je dobro?

- Da, on je dobro.

- Koji je onda problem?

- Ne znam, molim te da krenemo.

- Zovi Isaka – naredim mu a on me pogleda čudno.

- Pozovi ga – meni se ne javlja ali imam osećaj da će se njemu javiti.

Peđa nevoljno vadi telefon i zove ga.

Uzmem mu telefon i stavim ga na uvo.

- Kaži! – javlja se nervozno.

- Zašto se ne javljaš na moj telefon i zašto moramo da napustimo grad?

- Aleksandra – izdahnuo je moje ime.

- Da, Aleksandra je, nije Peđa.

- Odlučio sam da je najbolje da se preselite u manji grad.

- U manji grad? – dreknem.

- Da.

- Ne možeš da nas tek tako preseliš. Ja imam posao, Mateja ide u vrtić!

- Sredićemo to.

- Ne želim da središ – želim da budem ovde, sa njim.

- Selite se i kraj priče!

- Isače... – spustim ton.

- Aleksandra seks je bio dobar ali ne toliko dobar.

- Molim? – dreknem.

- Sve ono od sinoć... večera, čuvanje deteta, puno razgovora i sve to zbog seksa... nije to za mene. Ja volim manje komplikova stvari.

- Nisi upravo ovo rekao! – dreknem na njega.

- Jesam. Ne brini za posao, imaćeš dovoljno novca za sve što vam je potrebno. Moram da idem, srećan put – prekinuo mi je vezi u pogledala sam iznenađeno u telefon. Da li me je on upravo otkačio?

- Aleksandra moramo da krenemo – Peđa mi uzima telefon.

- Neću da idem – namrštim se.

- Molim te, znaš da kad Isak nešto naredi to mora tako da se uradi. Nemaš drugu opciju, molim te ne otežavaj nam ovo.

Idahnem duboko jer je Peđa u pravu, ja se ne pitam za ništa. Postala sam predmet u njegovim rukama od trenutka kad sam zatražila njegovu zaštitu od bivšeg verenika. Ali mislila sam da se sinoć sve to promenilo. Bila sam uverena da mu značim nešto više.

- Idem da probudim Mateju – okrenem se i krenm na sprat.

. . .

Mateja je moje dete. Nisam ga ja rodila ali volim ga kao svoje. Verovatno sam toliko vezana za njega jer svoju decu nikad neću moći da imam, on je nešto najbliže tome.

On me voli, malo dete koje je živelo sa dadiljom koja je bila samo ljubazna prema njemu zalepilo se za mene poput krpelja. Ima oca koji ne provodi vreme sa njim. Dala sam mu nadu, nagovestila sam Mateji da će uskoro imati oca jer sam mislila da je Isak popustio, da će biti otac svom detetu... Kako sada da mu objasnim da se to neće dogoditi? Tata neće da ga sakupi iz vrtića, moraće i vrtić da promeni.

Ne razumem ga. Svaki put kad pokušam da doprem do njega on se povuče, pokušam ponovo i on popusti, čim pomislim da sam tu on je već kilometrima daleko. Mislim da ovaj put neće biti prilike za nove pokušaje. Odvojio nas je od sebe ali je pre toga uzeo deo mene.

Bila sam zaslepljena, toliko sam bila zahvalna što sam se otarasila bivšeg verenika da sam osećala kao da Isaku dugujem sve, i još kada mi je dao svoje dete ma bila sam na sedmom nebu. Iako je on sve uvek predstavljao kao sebičan čin, nešto što njemu odgovara, bila sam zahvalna. On je čovek koji me užasava, na momente ga se toliko bojim da se pitam na šta sam mislila kada sam pristala na sve ovo. Ali žensko sam, bila sam toliko zasleljena onim što je učinio za mene da sam odlučila da učinim i ja nešto za njega, da mu pokažem koliko je divno biti roditelj. Ali dok mi kujemo planove đavo se smeje. Kao i pre pala sam ponovo na lošeg momka, ćurka poput mene misli kako je romantično da se čovek promeni zbog ljubavi, nije mi bilo dovoljno što me je verenik tukao, ubio mi dete i oduzeo mi mogućnost rađanja dece, već sam sebi uvrtela u glavu da će se čovek koji ubija za nepoznate ljude promeniti zbog mene. Rekao mi je milion puta kakav je ali ne, ja i dalje teram po svome, e to moje me je i dovelo ovde. Sama sam u nepoznatom gradu sa tuđim detetom i slomljenim srcem jer negde usput dok sam pokušavala sa popravim Isaka zaljubila sam se u njega. Zaljubila sam se u njega i dala mu celu sebe. Ovde sam jer nikako da naučim, ovde sam jer je romantična osoba u meni glupa. Kako ja, žena koja je obrazovana, pametna, fizički privlačna završi ovako? Ljubav, niko ne zatupljuje ljude tako dobro kao ona.

. . .

Objasni ti detetu kako funkcioniše svet. Ne možeš i zato imaš dve opcije – ili ćeš ulepšati stvari ili ćeš kriti istinu. Ja sam uvek za istinu ali kada du deca u pitanju fantazija im uvek zvuči bolje od istine i pre će u nju poverovati. Srećom Mateja je već navikao da njegov otac nije tu, on ga zapravo i ne poznaje, zna da ima oca i misli da ga on ne voli dovoljno. Trudim se svim silama da ga ubedim u suprotno ali deca nisu glupa, mala su ali nisu glupa, ona odrastaju mnogo brže nego što mi to primećujemo, okreneš se i već je poraslo za glavu.

Mateja i guramio nekako drugi mesec u novom gradu i novom vrtiću, ja sam postala mama koja sedi kod kuće jer nije lako pronaći posao, razmišljala sam da počnem da držim privatne časove kao ranije ali to se Isaku ne bi dopalo. Puna kuća nepoznatih ljudi? Nema šanse. A on gospodin ni da se javi. Čudno ali rešio je da završi sa nama nakon što je spavao sa mnom. Očigledno sam lošija u krevetu nego što sam mislila, šteta jer je on meni bio savršen. I poverovala sam mu, krivim sebe jer sam mu verovala kada me je molio da ga naučim da voli. Glupa ženska glava.

Naredim sebi da zaboravim Isaka jer je on mene do sada sigurno zaboravio.

Kao i većina majki koje su domaćice tako i ja čistim, kuvam, spremam a onda sam rešila sa napravim prestanem. Imam dete koje me obožava, imam dovoljno novca da platim kuvaricu i čistačicu, jeste da to sve Isak plaća ali ne mogu doveka da se jedem zbog toga. Dok sam gledala avanture Gordona Remzija shvatila sam koliko je moj život dosadan. Ne mogu za sve kriviti Isaka, ograničio me je ali to ne znači da ne mogu da uživam u tim granicama. Stvoriću sebi život kakav želim.