Isak

12

Izlazim iz restorana i pogledam u jedan pa u drugi smer. Uočim je i krenem za njom.

- Aleksandra! – viknem ali ona ne staje.

Pustim korak i uhvatim je pa je okrenem ka sebi. Plakala je.

- Zašto plačeš? – pitam je.

- Jer mi se plače! – otima se ali je ponovo hvatam.

- Pusti me!

- Smiri se.

- Pusti me! – ponavlja mi besno.

- U redu – skonim ruke od nje.

Zašto plače? To me najviše interesuje, to me uznemirava.

Pogledala je u mene pa obrisala suze.

- Želim da me vratiš kući.

- U redu, auto je ovamo.

Krenula je ispred mene.

Osećam se kao poslednji magarac na svetu. Ne znam šta je uvredilo ili povredilo. Da je muškarac mučio bih je dok ne saznam ono što me interesuje ali nije.

Ušli smo u auto i njene suze su ponovo potekle.

- Prestani da plačeš! – viknem i uplašim je. Okrenula je glavu od mene i udahnuo sam duboko.

- Aleksandra pogledaj me – kažem joj tiše ali ona me i dalje kulira.

Uhvatim se za bradu i okrenem njenu glavu ka sebi. Mrzim kad plače.

- Molim te, nemoj da plačeš. Uradiću šta god želiš samo... nemoj da plačeš.

Oborila je pogled ali ništa nije rekla.

- Pogledaj me – kažem najnežnije što umem.

- Aleksandra.

Zalepila je oči za moje i osetio sam se izloženim, kao da me ona vidi, kao da zna sve o meni.

- Ne volim kad plačeš jer onda dobijem želju da zapalim ceo svet. Više volim kada su tvoje oči bezobrazne, ljute, srećne bilo šta dolazi u obzir osim suza.

- Mislim da tebe nije briga za ničije suze.

- Nije, osim za tvoje.

Dok je držim za bradu želim samo da je podignem još malo i poljubim.

- Zašto?

- Zato što kažu da sam zaljubljen u tebe.

Osetim njen dah i taj izdah koji mi govori samo jedno. Ja nisam sam u ovoj igri, nisam ja jedini koji je zbrkan, zaljubljen i ljut zbog toga, i ona je.

- Ko to kaže?

- Glasovi u mojoj glavi – i žene u mojoj zelenoj sobi.

- Džaba ti ljubav kada me stalno povređuješ, tako se ne voli – kaže tužno.

- Nego kako? Niko me nije naučio, nauči me ti kako da te volim i voleću te tako.

- Ozbiljan si?

- Da – mrtav sam ozbiljan.

Uradila je nešto što nisam očekivao, sama je podigla bradu i poljubila me. Isto kao i prvi put uranja rukama u moju kosu i ljubi me kao da je danas naš poslednji dan na ovom svetu. I možda je bilo za nju normalno, uobičajeno i bezazleno ali za mene nije jer od ovog trenutka ona je postala jedina žena na mene na celom svetu, jedina žena koju želim da ljubim.