Sandra(ja) i Klaudija su ćerke mafijaških porodica..
Dobijaju zadatak na drugom kraju sveta za najopasnijim mafijašem koji je ubio moju majku.Ubijena je meni ispred nosa a ja nisam mogla ništa da učinim...Živim sa ocem..Posle majčinog ubistva je upa...
Razmišljajući o mami pakovala sam kofere... Spakovala sam nešto najosnovnije.Svejedno bih ponela kofer pun novca..Pozvala sam Klaudiju da vidim da li je spremna... "Kako napreduje pakovanje" "Skoro sam gotova"-Rekla je.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Čim sam se spakovala sišla sam u dnevni boravak i prišla tati koji je lagano ispijao svoju jutarnju kafu.Inače,ne voli kada neko ometa dok se ne razbudi.. "Tata?"-Rekla sam onako tiho Podigao je dva prsta i pozvao svoje ljude da mi donesu neophodne stvari za put.Njegovi ljudi su mu veoma verni i to mi nekad ide na živce..Hodajući polako i slušajući naredbe mog oca doneli su kofer ali ne sa novcem.Tata je polako ustajao sa kauča i pozvao svoje gorile(tako ih zovem),da mu priđu i ostave kofer na stolu pored kauča..Pokazao im je očima da izađu napolje.Okrenuo se ka meni i zagrlio me.. "Kćeri moja,čuvaj se!Imaj strpljenja.Tamo su opasni kriminalci"-Rekao je,onako,malo uplašeno. "Tata,ne brini,ja sam tatina devojčica.Jaka sam,na tebe." "To je moja devojčica" Rekavši to,poljubio me u čelo.Okrenuo se do stola uzeo malo veći kofer.Dao mi ga je u ruke i laganim glasom mi je šapnuo: "Mamine stvari su unutra" "Koje stvari?"-Upitala sam. "Nemoj da otvaraš dok ne stigneš u Rio." "Zašto?" "Hajde,kćeri,kreni polako" "Volim te" Namignuo mi je..Putovali smo mojim privatnim avionom,znate već,zbog oružja.. Kad je Klaudija stigla ušle smo u avion i zauzele svoja mesta.Moje je mesto,naravno, do prozora..Kofer koji mi je otac dao sam držala u svom krilu..Razmišljala sam šta je u njemu..Nisam mogla da dočekam da stignem u Rio samo da bi otvorila kofer..
