Osveta

Da li će se osveta nastaviti posle smrti John-a?

Oboje su nas zavezali za stolicu...
"Vidi,vidi..!"-rekao je John.
Uhvatio me je za bradu i pogledao u oči...
"Gde su ogrlice,Sandra?"
"Molim?Koje ogrlice,o čemu pričaš?"
"Tako ćemo da se igramo..E ovako..Za svaku tvoju laž,Emir će da dobije udarac."
"Ne možeš to da uradiš."
"Gde su ogrlice?"
"Ne znamm."-Emir je dobio udarac..
"Prestaniii!"-rekla sam kroz suze..
Ovo mučenje je trajalo nekih 15 minuta dok nije čuo pucanje ispred..Potrčao je napolje..
"Uđi unutra,John-e."-gurao ga je unutra..
"Đorđe!-u šoku sam povisila ton..
"Zdravo,sestrice.!"
"Sestrice..Čekaj malo...Ti si brat koga tražim mesecima..."-dok sam to govorila,on nas je odvezao..Vratio se kod John-a i stavio mu pištolj na glavu.
"Ubio si moju majku zbog ogrlica..?"
"Nije tako kako izgleda.."-rekao je John uplašeno...
"Nego kako je,"oče"?"
Ušao je Dzejms i pucao u Đorđa..Brzo sam potrčala do njega..Stavila sam mu glavu na koleno..
"Nemoj i ti..Trebamo da se upoznamo..Ti si moj brat.Molim te!"
"Pozdraviću mamu,obećavam.."-rekao je dok je polako zatvarao oči..
"Ne zatvaraj oči!Pogledaj me..!Đorđee...!!"
Prišao mi je Emir i sklonio me od Đorđa..
Odgurnula sam ga,uzela Đorđetov pištolj i pucala u John-a..
"Tataa!"-rekao je Emir..Pala sam na kolena..
Emir i Dzejms su mu prišli i plakali..Ja sam plakala,verovatno zbog Emira..Jednostavno sam morala...Emir se podigao i polako koračao prema meni...Pao je na kolena i stavio mi je ruku na bradu i podigao glavu...
Pogledala sam ga pravo u oči.Bile su krvave,
pune ljutnje i besa..
"Htela si da osetim istu bol koju ti osećaš.."-
Dok je pričao,suze su mi se slivale niz obraz.
"Osetio sam..Duša me boli..Kakav god da je bio,bio je moj otac...."
"Znam..."
"Ne znaš..."-povisio je ton i ustao.Ustala sam za njim...
"Emire...Žao mi je..Nisam mogla da se suzdržim više..Izgubila sam celu porodicu Emire...Ti si izgubio oca-ubicu..."-okrenuo se ka meni..
"Daj mi ogrlice.."
"Molim?"
"Daj mi ogrlicee."
"Nisu kod mene..."
"Znam da jesu.Nosiš ih sa sobom,daj mi ih.."
"Šta ćeš da uradiš?"
"Daj mi pa ćeš da vidiš.."
Stavila sam ruku u dzep od jakne i dala mu ogrlice..Dzejms je samo posmatrao sa strane..Uzeo je ogrlice,bacio ih je na pod i zgazio...
"Zbog ovoga je umro..?Toga više nema.."
"Nisi ljut na mene?"
"Ne,ne mogu da se ljutim na tebe..Imala si pravo da to uradiš.."
"Stvarno me razumeš.Hvala ti."
"Hajde idemo."-uhvatio me je za ruku i izveo napolje.
"Zašto si tako brzo promenio mišljenje..?"
"Znaš kakav sam.Brzo planem,pa se smirim."-rekao je sa osmehom..
"Gde idemo?"
"Hoćeš večeras da idemo na večeru..?"
"Posle svega.?"
"Da.Hoćeš?"
Osmehnula sam se..
"Hoću."