Sandra(ja) i Klaudija su ćerke mafijaških porodica..
Dobijaju zadatak na drugom kraju sveta za najopasnijim mafijašem koji je ubio moju majku.Ubijena je meni ispred nosa a ja nisam mogla ništa da učinim...Živim sa ocem..Posle majčinog ubistva je upa...
Krenule smo kod mene kući.Bilo mi je teško da opet uđem unutra.Polako smo ulazile,opet mi se pojavio prizor oca u lokvi krvi..Izgubila sam i oca i majku,pitala sam se šta je sledeće što ću izgubiti....Ubeđena sam da John stoji i iza ovoga.Sada sam se sigurna da je iza ovoga nešto mnogo veće...Otišla sam kod oca u sobu.Počela sam da je pretresam. Možda je još nešto krio...Krenula sam ka ormanu.Saplela sam se na cipelu i zaletela u policu sa knjigama.Odjednom se otvorilo.. "Dobro...Ovo nisam očekivala.." Klaudija je polako ulazila u sobu.. "Šta kog djavola?Šta je ovo?" "Tajna soba,očigledno.."-polako sam koračala.Bila je ogromna..Bilo je lepo uređeno,baš po tatinom ukusu...Na sred sobe je bio sto sa nekim nacrtima i ogrlica je bila tu..Ista ogrlica koju je moja mama imala.Na stolu je bila siva,a ja imam plavu..Ne znam šta znače ogrlice,ali sam tu ogrlicu uzela sa stola i stavila u dzep. Na stolu su bili i nacrti..Ne znam šta je ovo. Nisam nikad videla..Bila je neka zgrada u pitanju.Koliko mislim... "Klaudija,da li si nekad videla ovo?" "Uu,jebote.."-rekla je šokirano.. "Šta je bilo?" "Ovi nacrti..Iste ima moj otac." "Kako?Uff,ništa ne razumem.." "Meni kažeš..Ajde da uzmemo nacrte i da idemo..Moramo da se vratimo u Rio.." "Ajde." Uzele smo nacrte i stavile u torbu..Ušle smo u kola i krenule na aerodrom..U putu,mi je stigla poruka..Bila je kratka i skoro jasna... "Izdaćete oni kojima najviše veruješ.Spremi se za duplu osvetu.Nađi treću ogrlicu i naćićeš brata." Malo sam se zamislila i sudarila u drugi auto.Brzo sam izašla iz auta i otrčala da vidim kako je Klaudija i ujedno sam otrčala do auta u koji sam se zakucala.. "Bože,da li ste dobro?"-upitala sam uplašeno "Dobro smo.Pomozi mi da izvučem ženu iz auta.."-rekao je ljutito.. "U redu.." Polako smo je izvlačili iz auta.Klaudija nam je pritekla u pomoć. "Hvala vam.Gde si gledala kad si vozila?" "Izvinite stvarno nisam htela da se ovo desi." "Dragi,u redu je."-rekla je onako tihim glasom. "Vreme je da krenemo.Zakasnićemo na avion." "Da li mogu da vas pitam kako se zovete.?Da mogu lepo da vam se izvinim." "Izvini.Ja sam Stefanija.Ovo je moj muž Djordje." "Izvinite još jednom.Stefanija,Djordje veoma mi je žao..Ja sam Sandra."
اوووه! هذه الصورة لا تتبع إرشادات المحتوى الخاصة بنا. لمتابعة النشر، يرجى إزالتها أو تحميل صورة أخرى.
اوووه! هذه الصورة لا تتبع إرشادات المحتوى الخاصة بنا. لمتابعة النشر، يرجى إزالتها أو تحميل صورة أخرى.
اوووه! هذه الصورة لا تتبع إرشادات المحتوى الخاصة بنا. لمتابعة النشر، يرجى إزالتها أو تحميل صورة أخرى.
