Osveta

Da li će Emir preživeti?

Sedela sam u hodniku i plakala.U tom trenutku je došao njegov otac.Ustala sam i napala ga..
"Odakle ti smelosti da dođeš ovde?Ti si unajmio onu devojku..?Hteo si mene da ubiješ ali je Emir iskočio pred metak...Uništiću te..Patićeš.Kunem ti se,osvetiću ti se i za smrt moje majke i za ovo..."
Klaudija me je povukla i odvela u kupatilo..
"Da li si spremna?"-pitala sam je...
"Uvek."
Oprala sam ruke i krv koju sam imala na sebi.Izlazila sam iz kupatila i krenula ka izlazu.Uzele smo taxi i stigle u hotel.Nisam otvorila torbu "maminih stvari",ali mislim da je vreme za to...Ušle smo u sobu.Brzo sam potrčala do kofera.Podigla sam ga na krevet i otvorila..Bila sam iznenađena..Mamine stvari..Stvari koje je ona nosila..Unutra su bile puške,pištolji,neke njene stvari i ogrlica...Uzela sam telefon u ruke i pozvala moju desnu ruku.Jvek je tu da mi pomogne,a sada mi je ta pomoć potrebna..
"Halo,Davide,dugo se nismo čuli!"
"Halo,ja ne mkgu da verujem da si me pozvala.."
"Ni ja.Treba mi usluga."
"Reci.Tu sam za tebe."
"Povedi tvoje ljudi i dođite u RIO DE ŽANEIRO,u hotelu COBACABANA PLACE,soba broj 12.Čekam vas."
"Stižemo."
Dok sam ih čekala dobila sam telefonski poziv iz bolnice.Odmah sam otrčala tamo..
"Emireee!"-povikala sam...
Stalo mu je srce..Uletela sam u sobu.Klaudija je krenula za mnom.Uhvatila sam ga za ruku..
"Probudi se!Molim te...Ustanii.Ne ostavljaj me...!"
Klaudija me je izvela napolje.