Osveta

Treća ogrlica

Sutradan

Rano je ujutru..Ustajala sam iz kreveta,otvorila zavese i pokušala da se saberem.Sanjala sam mamu..Ona je,nažalost,sahranjena,ovde,u Riu.Odlučila sam da odem do nje.Otišla sam u kupatilo da se umijem i operem zube...Počela sam da tražim moju crnu maramu.Kada sam je našla obukla sam crne farmerice,crni dzemper,crnu torbicu i naočare.Ponela sam maramu i stavila je u torbicu.Bilo je otprilike 06:30h.Nije bilo žive duše,pa sam polako krenula pešice do groblja.Kada sam stigla u grudima me je steglo.Nisam bila 6 godina kod nje na groblje,jer mi je tata rekao da će da mi bude još teže ako je budem posećivala.Stavila sam maramu i polako koračala,sitnim koracima,do njenog groba.Kada sam prišla,ostavila sam cveće koje sam ponela od kuće,pošto ništa nije radilo,nisam imala gde da kupim.Sela sam pored i počela da plačem.

"Mama,mnogo mi nedostaješ..Ova osveta je mnogo teška.John je pucao u Klaudiju da bi mi dokazao neku jačinu i moć koju ima.Mama,ne mogu ja ovo polako.Znam da te je mučio i da ti je bilo teško,ali jednostavno ne mogu...Znaš,pronašla sam dve ogrlice,ako pronađem treću,pronaći ću i brata.Ispuniću ti želju.Mesecima tragam za njim,ali ništa.Juče za večerom mi je stigla poruka da ću uskoro dobiti trag i da ću ga naći.Nadam se da će da bude tako.Nedostaješ mi.Volim te..Nadam se da ste se ti i tata sreli.Nadam se da ćete gore biti srećni..Mnogo mi nedostajete.."

Sedela sam dugo pored njenog groba,pričala s njom,pevala joj omiljenu pesmu...Izgubila sam pojam u vremenu.Bilo je 08:00,bilo je vreme da krenem.Trebalo bi da stignem na doručak u 09:00,iskreno,malo sam gladna...
Pozvao me je Emir...
"Hej!"
"Hej,Emire."
"Nisam te probudio."
"Nisi,budna sam..Bila sam na grobu moje majke.."
"Ou,okej.Da li želiš da te vodim na doručak?"
"Mogli bi smo."
"Super,čekaće te kod hotela."
"U redu."
Stigla sam za nekih 20 minuta on je već bio tamo.Udahnula sam i krenula ka njemu.
"Hej,izvini ako si me dugo čekao."
"Nema problema,zauvek bih te čekao...Ovajj.."-sav se zbunio..
"Idemo!"
"Da.."
Otišli smo u restoran do hotela..Sedeli smo i doručkovali..Čutali smo skoro pola sata,a onda mi je stigla poruka..

"Srećno večeras!!!"

Tri znak uzvika?-pitala sam se u sebi..
"Desilo se nešto?"-pitao me Emir začuđeno...
"Nije,ništa,doručkujmo.."
"Zašto osećam da nešto kriješ od mene.."
"Ne znam.Od tebe ništa ne krijem.Nemam razloga da krijem.."
"U redu,jedimo!"-klimnuo je glavom rekavši to,kao da je znao da krijem...
Završili smo doručak i polako krenuli ka hotelu...
"Ja sad moram da idem.Tata mi je poslao poruku da hitno dođem."
"U redu!"
Ušla sam u hozlte i potrčala u sobu.Bilo je 12:00..Odlučila sam da legnem,da se odmorim do večeras..Navila sam sat u 15:00.

Emir POV

"Tata,stigao sam.."
"Opet doručkuješ sa njom."
"Samo sam joj pravio društvo..Ništa više..."
"Onda,prestani da joj praviš društvo.."
"Tata...!"
"Imam zadatak za tebe..Ako ga ispuniš,dobićeš motor koji toliko dugo želiš."
"Stvarno?Koji je zadatak?"
"Dovedi Sandru ovde."-rekao je sa smeškom.
"Molim?"
"U toku večere joj sipaj ovo u piće i dovedi je ovamo.."-pružio mi je kesicu u kojoj je bio neki prah..
"Dobro.."-rekao sam dugim tonom stavljajući kesicu u dzep

18:00
Sedela sam na stolici ispred ogledala i usavršavala svoju šminku.Stigla mi je poruka na telefonu.
"Čekam te u holu.❤"
Nasmešila sam se i ubrzo uozbiljila.
"Ovo nije dobro..Smejem se na njegove poruke...."-polako sam ustajala i krenula ka holu.Polako sam silazila niz stepenice,a on,on me je gledao kao da je video anđela..
Silazila sam niz stepenice,pružio mi je ruku.
Pružila sam i ja njemu,poljubio je.A ja..ja sam ga zbog ovoga još više zavolela.
Otvorio mi je vrata automobila.Polako smo krenuli ka restoranu.Svo vreme me je gledao..
"Prelepa si!"-rekao je nežnim glasom..
"Hvala ti!"-osmehnula sam se.
Kada smo stigli ušli smo i zazuzeli rezervaciju..Oni su već bili stigli.Pozdravili smo se sa njim i seli..
"Želim da,sada,kada smo svi na okupu,da ti dam nešto Stefanija.."
"Šta to?"-rekla je iznenađeno..
Izvadio je kutiju iz dzepa i polako je otvorio..
"Nemoguće!Treća ogrlica..!-govorila sam sebi
"Vau.!Odakle ti ta ogrlica?Predivna je."-pitala sam diskretno.
"Nasledstvo!"-rekao je sa smeskom..
Samo sam se nasmešila...
Sedela sam tu skoro pola sata.Nisam mogla da izdržim.Slabo sam pila i jela..U tom trenutku sam samo htela da odem...
"Đorđe,Srefanija,hvala vam što ste me pozvali,nešto mi nije dobro,krenula bih sad."
"Šta ti je?"-pitao je Emir.
"Nije mi dobro.Vrti mi se u glavi.Možemo ovo da pomerimo za neko drugo veče."
Uzela am telefon i poslala Klaudiji poruku..

"Klaudija,doći ću kod vas.Imam nešto važno da ti kažem."

Ubrzo mi je stigla poruka nazad..

"U redu,čekam te"