Osveta

Unajmljeni ubica?

Emir je odgurnuo.
"Šta ti misliš da radiš?"-povikao je na nju.
Potrčala sam da ne nastane nešto..
"Hej!"
"Hej,idemo."-uhvatio me je za ruku.
Malo smo se udalji i pustio mi je ruku.
"Izvini što sam ti uhvatio za ruku,morao sam da je otkačim."
"Ko je ona?"
"Iskreno nemam pojma,znam da se zove Kristina,upoznao sam je jutros,tata je doveo."
"Čim je on doveo to ne sluti na dobro."
Kristina pov
"Uhvatio je za ruku,a mene je odgurnuo kada sam ga poljubila."
"Smiri se,moraš da je se rešiš,neće ona biti sa mojim sinom."
"Važi,smisliću nešto."
"I bolje ti je."
Emir i ja smo lagano šetali,kupili smo sladoled,smejali se..Bilo mi je prelepo provoditi vreme sa njim,ali ne smemo biti zajedno ni u kom slučaju.
"Sandra!."-neko je povikao..(ženski glas)
Okrenuli smo se.Nosila je masku i imala je pištolj.Pucala je..
"EMIREEE!!NEE!"
Pao je na pod.Navalila sam ga na sebe..
"Ne smeš da me ostaviš!"-rekla sam plačući..
"Moram da ti kažem nešto!"
"Nemoj!Ne opraštaj se od mene!"
"Sadnra,mnogo te volim.Prvi put,prvi pogled,tvoj prvi osmeh prema meni i tvoj prvi pogled su me očarali..."
Pao je u nesvest...Vikala sam na sav glas,ljudi koji su bili tu pozvali su hitnu,stigli su u roku od 5 minuta.Ušla sam u kola hitne pomoći i sela pored njega.Uzela sam telefon i pozvala Klaudiju.
"Brzo dodji u bolnicu.."
"Šta se dogadja?"
"Samo dođi."
Brzo smo stigli.Stavili su ga u onaj pokretni krevet i brzo odveli na operaciju..Sela sam na stolicu u hodniku,onako krvava i plakala.
"Sandra!"-brzo je stigla i potrčala ka meni..
Zagrlila sam je i plakala..
"Šta se dogodilo?"
"Ne znam,neko je povikao moje ime,a Emir je iskočio pred metak.Spasio mi je život Klaudija."