Moglo je biti drugačije

7

Siđem dole i zateknem Viktora Reda, kao da me je čekao.

- Gospodine Red, nadam se da je u redu da porećujem Ronalda – bila sam direktna.

- Naravno – pokazuje mi rukom da sednem. Dvoumim se ali ipak se smestim preko puta njega.

- Čuo sam da ste veoma pametna žena doktorka.

- Samo Kler, i da, volim da mislim za sebe kako sam pametna osoba.

- Ronald će biti dobro – uverava me.

- Znam, rekao mi je da ste braća.

- Šta ti je još rekao?

- Da niste bili u kontaktu trideset godina, da ste voleli istu ženu, da želite vaš dom natrag... Nikad nije bio pričljiviji.

- Prošlost tako deluje na ljude. Ronald će ovde biti bezbedan.

- Mislim da mu je svida bolje nego u onoj kući.

- Zašto to kažeš? – čini se zainteresovanim.

- Felisija i Billi nisu dobri ljudi.

- U smislu?

- To je prošlost a ja ne volim da pričam o njoj.

Maksimilijan nam se pridružuje i na kratko mi odvuče pažnju.

- Jesi li videla Ronalda? – pita me.

- Da, izgleda dobro – počešam se za vrat a pogled gospodina Reda se zalepi za moju ruku. Prsten. Bio je iznenađen. Očigledno ga je prepoznao.

Spustim ruku i skinem prsten.

- Dobila sam ga od Krisa za rođendan. Nisam znala da ima još živih rođaka – spustim prsten na sto.

- Možete da ga uzmete natrag.

- Čime ćeš onda juriti udvarače? – pita me Maksimilijan.

- Jezikom, zna da bude otrovan.

- Kler, šta kažeš na jedan razgovor? Samo ti i ja? – Viktor me pita.

- Ovaj... – o čemu bi mi mogli da razgovaramo?

- Ne! – Maksimilijan odgovara umesto mene.

Otac mu upućuje pogled ali ovaj je nepokolebljiv.

- Odvešću te kući – kaže mi i ustanem. Ništa ne razumem.

- Drago mi je što smo se upoznali Kler – Viktor mi pruža ruku.

- Takođe – rukujem se sa njim.

- Svrati kad god poželiš – dodaje sa osmehom. On nešto muti. O čemu li želi da razgovaramo?

- Idemo – Maksimilijan mi pokazuje rukom i pokrenem se.

. . .

- Dakle ti si Krisov brat – zaključim u kolima.

- Mogao si da mi kažeš, sama bih ti pomogla, ne bi morao da me ucenjuješ.

- A jel?

- Naravno.

- Nisam planirao da budeš uključena u sve ovo.

- Očigledno... – nešto mi je palo na pamet.

- Zašto zapravo zavodiš Gloriju? I nemoj mi reći da si zaljubljen u nju jer ti neću verovati.