Moglo je biti drugačije

14

Na putu do policijske stanice nazovem Maksimilijana i kažem mu kuda idem, hteo je još nešto da kaže ali nisam želela da slušam.

Hoće li se napokon sve ovo završiti? Hoću li ja doneti pravdu Krisu? Onu koju sam toliko želela? Ili će na kraju on ipak sve sam da uradi? On je napisao pismo.

Maksimilijan i njegov otac su stigli na vreme. Nisam želela da ga gledam samo sam krenula za detektivom.

- Rekli ste da je nešto važno u pitanju – detektiv me gleda.

- Da – izvadim pismo.

- Dobila sam ovo pismo za moj rođendan, od Krisa je – pružim mu ga.

- Zaboravila sam na njega ali danas sam ga pronašla. Možda vam pomogne.

Sačekam da detektiv pročita.

- Treba da uporedimo rukopi i ako potvrdimo da je isti...

- Isti je.

- Onda imamo dokaz, izjava ubijenog – rekao je.

- Zaista? – Viktor se iznenadio.

- Da - detektiv potvrđuje.

Okrenem se ka Viktoru.

- Imala sam četrnaest godina, nisam znala da ovo pismo može biti važno. I želim nazad moj prsten, Kris ga je ostavio meni – kažem ozbiljno i jednostavno izađem.

- Kler! – Maksimilijan me zove i okrenem se.

- Nisam želeo da te povredim.

- Trebalo je da me pitaš da svedočim, uradila bih to za Krisa i trebalo je da mi kažeš šta nameravaš a ne da me odvedeš iz grada. Trebalo je samo da budeš iskren prema meni.

- Nije tako jednostavno.

- Varaš se, ništa nije jednostavnije od istine. Završili smo – kažem i krenem ka sestri.

. . .

Osveta je teška stvar, biti iskorišćen u toj osveti je bolna stvar. Iskorišćena sam ali ne žalim, sve ovo je za Krisa, šteta što njemu sad ništa ne znači a mene i dalje boli.

Guram već treći dan od mog savršenog vikenda, i on me najviše jede. Sramota me je da priznam ali pala sam na nekog ko me iskoristio, trudim se da to opravdam zbog Krisa ali me manje ne boli.

Već razmišljam kako idem odmah na spavanje ali Viktor Red me remeti u tome.

- Mila imaš posetu – otac mi kaže i povlači se, tata je takav.

- Kler kako si? – pita me ljubazno.

- Dobro.

- Doneo sam ti nešto – izvadio je prsten i stavio ga na sto.

- Tvoj je.

Uzmem prsten i stavim ga na prst, da to je taj osećaj.

- Hvala ti, donela si preko potreban mir ovom starcu.

- Iskoristili ste me gospodine Red, dobri ljudi to ne rade.

- Znam, nije bilo časno, Maksimilijan me je već upozorio ali... Kris zaslužuje pravdu.

- Vaša pravda je povredila mnoge ljude, nevine ljude.

- Postoji jedna ljubav na ovom svetu koja je najjača. Znaš li koja je?