Moglo je biti drugačije

Epilog

Maksimilijan Red

Sedim mirno dok gledam kako Kler koluta očima, prebacuje noge, mrda stopalom ma ispoljava sve znakove nervoze ali ništa ne govori, slaže se sa svim što kaže njena majka. Pozvali smo njene roditelje, sestru i mog oca na večeru i saopštili im lepe vesti – da smo odredili datim venčanja i da je Kler trudna. Mislim da je od svih prisutnih najviše bio oduševljen moj otac, prosto ga poznajem.

Nakon večere prešli smo u salon i dotakli se venčanja, njena majka ima planove i vidi se da je srećna što joj se ćerka udaje i uzbuđena a Kler... boli nju stap. Poznajem je, rado bi izbacila sve odavde, pomogao bih joj ali jako mi je zanimljiva jer ona uvek kaže šta tačno misli ali pred roditeljima je krotka.

Sećam se kada sam je prvi put video, to je bilo prošle godine, znao sa ko je ona i kakao izgledam znao sam puno toga o njoj ali uživo sam je video juna meseca prošle godine, dvadeseto juna. Istraživali smo kuću Velingtonovih i pratili Billija, on je ušao u kuću i mislio sam da krenem kada sam čuo glasove iz kuće pored a onda sam je ugledao. Bila je u ozbiljnoj rasparavi sa dve mačke. Pretila im je prstom i govorila kako ne smeju da gaze ćveće njene majke a onda je naišla njena majka i Kler je sakrila mačke, srećom njena majka je bila samo u prolazu, onda je uzela mačke i pustila ih u dvorište Velingtonovih.

Tamo možete da pravite nered, nasmešila se zadovoljno i otresla ruke.

Nasmejem se pa se vratim u stvarnost, biće ovo duga noć.

. . .

- Znači sve je sređeno? – pitam ponovo oca.

- Da, tvoja verenica više neće moći da posećuje Felisiju ili Billija, niti oni mogu da je kontaktiraju, broj telefona je blokiran u centrali.

- Odlično, ne želim da je iko uznemirava.

- Kako je inače moja snaja? – nasmešio se. Moj otac je veoma gotivi.

- Izašla je sa devojkama, trebalo bi uskoro da se vrate.

- Znaš... neko može lako da je zameni za kurvu.

- Briga nju za to, osim toga vodim legalan posao oče.

- Veoma je otvorena po pitanju tvog posla, normalna žena bi ti pravila scene.

- Ona nije normalna, niti obična.

- Znam. Kako pripreme za venčanje?

- Molim te ne pitaj me, zarad dobrobiti mog budućeg braka ne podsećam Kler da ćemo se venčati niti je išta pitam, majka je izluđuje – nasmejem se.

- Žena je srećna i uzbuđena, ne zameri joj.

- Ne zameram joj ja uopšte ali dao sam joj karticu i zamolio je da se za sve pobrine jer ako nastavi da maltretira Kler svim tim stvarima oko venčanja to se neće dobro završiti.

- Dobar dan – Kler je ušla sa osmehom i kesama.

- Kako je moja buduća snaja? – moj otac je grli.

- Odlično, kako si ti Viktore?

- Nije loše, svratio sam da vidim kako radi novi kazino.

- Jesi li zadovoljan?

- Veoma. Da li želite da odemo negde na ručak? – pita je.

- Ja sam već ručala sa devojkama, drugi put može?

- Naravno. Idem da se prošetam još malo. Vidimo se sine.

- Vidimo se oče.

Kler je spustila kese i krenula ka meni.

- Dobar dan? – pitam je.

- Odličan. Otvorila sam bolovanje – nasmešila se i poljubila me.

- Hvala Bogu već mi je dosadilo da ti to ponavljam – stavim ruku na njen stomak i nasmešim se.

- Nisam invalid, trudna sam samo pet meseci.

- Pa šta? Ne želim da se stresiraš – ne želim ni da radi, ali gde da kažem to ženi koju drmaju hormoni.

- Mene stresira jedino moja majka. Da se završi venčanje i mogu da dišem normalno.

- Izdrži još dve nedelje – bodrim je.

- Da, lako je tebi da kažeš. Kad završavaš? Umorna sam.

- Gotov sam – pokupim sitnice sa stola a onda uzmem i njene kese.

- Šta je ovo?

- Haljine, širim se u struku.

- Ja mislim da si očaravajuća.

- Ti uvek misliš da sam očaravajuća – namusila se.

Tačno, meni je ona najdivnije biće na svetu, ume da ujeda ali i dalje je divna. Ovaj život sa njom ne bih menjao ni za šta na svetu.

. . .

Dan našeg venčanja je bio po mojoj ženi bespotreban. Moram priznati da je moja tašta organizovala sjajno venčanje uz pomoć mog oca. Bilo je puno ljudi i na ženinom licu tačno sam, video koliko je sve ovo iscrpelo. Bila je ljubazna, uljudna i srećna ali nije imala snage. Iako je u šestom mesecu trudnoće njena doktorka nam je rekla da mora mnogo da odmara. Trudnoća različito deluje na svakog a Kler prosto iscrljuje.

Elegantno se izvučem, uhvatim je za ruku i izvedem iz sale.

- Gde idemo?

- Na medeni mesec.

- Zar ne polazimo sutra?

Otključam auto i okrenem se ka njoj.

- Potpisali smo se, rekli da i to je to, što se mene tiče završili smo sve.

- Ne moramo više da sedimo unutra? – pita me sa osmehom.

- Ne, idemo kući.

- Volim te – bacila mi se u naručje i čvrsto sam je zagrlio.

- Umorna si.

- Kao nikad u životu – oslobađa me.

- Hajde idemo da ležimo u krevet gospođo Red – otvorim joj vrata.

- Znate šta volim gospodine Red – nasmešila se i ušla u auto.

Zatvorim vrata za njom i nasmejem se.

Sve za tebe, gospođo Red, sve za tebe.