11

10.9K 621 3
                                    

Umirem od dosade. Čačkam po telefonu dok sedim i dosađujem se.

- Jesi li dobro?

Podignem glavu i ugledam Maksimilijana. Nisam ga videla tri nedelje.

- Da, jesam.

Stao je pored ograde i stavio ruke i džepove.

- Čuo sam da je Glorija bila ovde, trebalo je da me pozoveš.

- Nije bilo potrebe, moja sestra je prebila

- I to sam čuo, tvoja sestra počinje da me plaši – našalio se.

Ustanem i krenem ka njemu.

- Šta ima novo? – pitam ga.

- Sve po starom. Kod tebe?

- Umirem od dosade, zatvorena sam u kući po čitav dan, ne mogu više – požalim se.

- Hodaš normalno? – pita me.

- Naravno, ne mogu da istrčim maraton ali dobro sam.

Preskočio je ogradu i iznenadio me.

- Šta to radiš?

- Rešavam te tvoje dosade – hvata me za ruku i krećemo prema mojoj kapiji.

- Gde idemo? – nasmejem se dok on otvara kapiju.

Nasmešio se i otključao svoj auto.

- Videćeš.

- Moji roditelji će biti besni – nasmejem se i uđem u automobil.

Javim se majci, rekla sam joj da sam sa prijateljem u šetnju, naravno imala je ona puno toga da kaža na tu temu ali bila sam čvrsta. Ne mogu po ceo dan biti zatvorena u kući.

Na moje iznenađenje došli smo u njegovu kuću, i to onu prvu sa visokom ogradom koja je sva od stakla.

- Da li neko živi ovde? – pitam ga.

- Ja.

- Ali...

- Moj otac i stric su tvoje komšije, ja ih samo posećujem. Ova kuća je moj dom.

- Razumem ali ja ne želim da sedim u kući – namusim se.

- Imam plan, opusti se.

Nisam bila opuštena ali Maksimilijan mi je rekao da istražim kuću i uradila sam to. Trebalo mi je pola sata da je obiđem. Jebena palata koja ima sve što se poželeti može – bazen, bilijar, teretana, biblioteka, dvorište za umreti... Izgubila sam se.

Moje istraživanje prekida Maksimilijan sa kutijom.

- Šta je ovo?

- Za tebe, izlazimo.

Odveo me je u svoju sobu i ostavio da se presvučem.

Ne znam je li on ovo odabrao ali crvena haljina je prštala od seksipila, nije bila vulgarna ali... gola leđa, dubok izrez sa strane, pa vide mi se bokserice. Htela sam da se žalim ali uz haljinu su išle i crvene tange kao i štikle. U drugoj kutiji je bio nakit a u trećoj šminka.

Otpuhnem i naredih sat vremena se posvetim spremanju.

. . .

Srce mi bije kao ludo dok silazim niz stepenice pazeći da se ne sapletem o sopstvene noge ali kada sam ugledala njegov izraz lica... Mogla sam i vrat da slomim ovog trenutka.

Moglo je biti drugačijeDonde viven las historias. Descúbrelo ahora