Moglo je biti drugačije

19

Gledam u neke sitnice koje ima Maksimilijan i posebnu pažnju obrazim na narukvice-amajlije. Sećam se kad sam jednom pomislila da je on Kris, ali gledajući u ove sitnice koje su sa svih stana sveta vidim da sam pogrešila. Čovek ima svašta.

Kakav bi bio moj život da nikad nisam upoznala Maksimilijana? Da je Kris i dalje živ? Da li bi sada bila sa Krisom ili bi se to završilo na dečijoj ljubavi? Kakav bi muškarac bio Kris? Da li bi bio poput svog brata koji je mračan, moćan, pažljiv i ludo zaljubljen u mene? Ili bi bio i dalje fini Kris?

Moja sestra čvrsto veruje u pravdu na ovom svetu, želim da verujem i ja. Felisija je u zatvoru, svi traže Billija... ali kako to pomaže Krisu? Nikako. On je mrtav pa je mrtav. Ali da je živ moj život bi bio drugačiji, uverena sam u to. Moglo je biti drugačije.

Iz misli me trgne Maksimilijanov dolazak.

- Šta ti se dogodilo? – krenem ka njemu da bolje ti modricu koju je zadobio.

Ignoriše moj zabrinut pogled i grli me.

- Maksimilijane? - zbunjena sam.

- Gotovo je, gotovo.

- Šta je gotovo?

- Uhvatili smo Billija – oslobađa me.

- Jesi? – nasmejem se.

- Da.

- Kako?

Namrštio se.

- Čekao je tebe u motelu.

- Šta? – znala sam! Tačno sam znala da će mi se osvetiti.

- Iskoristio je Rubi.

- Je li ona dobro?

- Jeste, bila je u nesvesti kada smo stigli ali doktor kaže da će biti dobro – stavlja ruku na moje lice.

- Znači... - ja bih ladno otišla tamo.

- Znači da je gotovo – ljubi me kratko.

- Mogu da šetam slobodno – nasmejem se.

- Možeš – pridružio mi se.

- Hvala ti, da nisi naredio Semu da me dovede kući...

- Nema na čemu – prekida me.

- Ja sam te uvalio u ovo i moja je dužnost bila da te izvučem.

- Zna li tvoj otac?

- Da, malopre sam razgovarao sa njim. Planira malo da se zabavi u zatvoru.

- Ne razumem.

- Ne želiš, veruj mi. Šta kažeš na večeru? Samo nas dvoje?

- Kažem da mi treba seksi haljina.

Nasmešio se i poljubio me.

. . .

Večeras će biti dobre hrane, flerta, seksa i puno ljubavi. Čvrsto sam rešila. Nakon ovog stresnog perioda svi zaslužujemo predah.

Imam na sebi pripijenu crnu haljinu i očigledno mi dobro stoji ako je sudeći po Maksimilijanovom pogledu. Biće ovo zanimljivo veče. Ovaj put smo odabrali normalan restoran u kome je bilo ljudi, nismo još ni seli kada se neka brineta bacila Maksimilijanu u naručje.

- Makse! – ciknula je sva usplahirena. Odmah se namrštim, njegovo ime je Maksimilijan.

- Odakle ti? Nisam te videla od onog putovanja u Evropub – odvaja se od njega ali ne skida ruke sa njegovih ramena. Put u Evropu? Hm.