Moglo je biti drugačije

12

Maksimilijan ulazi i zatiče me na svojoj kožnoj garnituri, izula sam štikle, listam kanale i reklamiram nogu za džabe jer ova haljina ima ogroman izrez.

- Je li još neko bio ovde? – pita me.

- Ne – zašto to pita?

- U redu. Izvini što kasnim – kreće ka meni.

- Ne znam kaav si na poslovnim sastancima ali u ovim ljubavnim si grozan – kažem iskreno.

- Jesam a? – seo je pored mene i povukla sam se da mu napravim malo mesta.

- Aha.

- Moraću da se popravim onda – olabavio je kravatu.

- Moraćeš.

Našmešio se i nagnuo se ka meni.

- Reci da.

- Za?

- Ovo.

- A ovo je? – nasmešim se.

- Mi. Reci da.

- Od kad tebi treba dozvola da me poljubiš? – našalim se.

- Od kad sam pomislio da ćeš umreti mojom krivicom.

Progutam knedlu jer je drugačiji.

- Reci da – ponavlja tiho.

- Da – izustim jedva čujno.

U narednom trenutku moj pristanak je prešao na moje usne. Podignem ruke i uronim u njegovu kosu dok se ljubimo. Moje telo traži još a očigledno i njegovo jer osećam njegovu ruku na mojoj butini, klizi naviše i izaziva me, on se naginje ka meni i kunem se da mogu sama bih se bacila na njega ali moja rana je reagovala i tiho sam jauknula.

Maksimilijan je skočio od mene kao poparen.

- Jesam li te povredio?

- Preživeću – pružim mu ruke i on mi pomogne da ustanem.

- Da idemo kod doktora?

- Ne, samo... bez naglih pokreta još neko vreme – ipak sam ja doktor.

- Izvini, nisam razmišljao kako treba – vidim da mu je krivo.

- U redu je, oprostiću ti ako me još koji put kidnapuješ iz moje kuće.

Napokon mu izmamim osmeh. Maksimilijan me ljubi u čelo a potom me grli.

- Vraćam te natrag u krevet.

- U redu – složim se ali ne mrdamo.

- Kler?

- Da?

- Ja sam ludački ljubomoran muškarac.

- Da se primetiti – nasmešim se.

- Samo... imaj razumevanja za to, samo za to.

- U redu. Moraš da me vratiš kući, moji roditelji se sigurno brinu a moja sestra verovatno ujeda.

- Obuj se – kaže mi i oslobađa me.

. . .

Vraćena sam kući u jednom komadu a maltretirana pitanjima naredna dva sata. Definitivno treba da se odselim iz kuće svojih roditelja.

Jutro mi nije počelo baš najbolje. Siđem dole i odem kod komšije. Rušili su staru radionicu.

- Kler – Viktor mi se nasmešio.