Moglo je biti drugačije

23

- Mmm... – protegnem se u krevet i okrenem na drugu stranu ali smeta mi svetlost pa jednostavno rešim da ustanem.

- Maksimilijane? – ugledam ga kako sedi u fotelji i bulji u mene.

- Dobro jutro Kler.

- Zašto ne spavaš?

- Skoro će podne.

- Šta? – okrenem se i uzmem telefon. Vidi stvarno. Mora da sam bila mnogo umorna.

- Kad si ti ustao?

- Pre četiri sata.

- I šta? Sediš tu četiri sata.

- Ne, ne četiri, samo razmišljam da li da te probudim, očigledno si bila mnogo iscrpljana jer ti ne spavaš ovako dugo.

- Mislim da nije to razlog.

- Ja sam razlog – izdahnuo je.

- Nisi ni ti.

- Nego?

- Beba – izdahnem.

- Kakva beba?

- Trudna sam i beba mi očigledno uzima svu energiju.

Očekivala sam neki povratni odgovor kao od moje sestre ali ništa, on samo blene u mene. Možda sam odabrala loš trenutaka ali reči su samo izašle iz mene.

- Hoćeš li reći nešto? – pitam ga.

- Samo momenat – ustao je i uzeo svoj sako. Izvukao je kutijicu iz njega i otvorio je.

To je prsten.

Došao je do mene, uzeo moju ruku i stavio mi prsten. Prelep je.

- Dopada mi se – kažem iskreno.

- Nemoj da odeš - moli me.

- Gde da odem?

- Juče... mislio sam da si otišla.

- Nisam.

- Vidim to, jesi li se vratila zato što si trudna? – gleda me oprezno.

- Piša mi se – osećam kako će mi bešika pući.

Ustenem i odem u kupatilo.

Dok sam ja obavljala jutarnji ritual Maksimilijan je pokucao na vrata i rekao mi da mora odmah da ode u kazino.

- U redu – ionako moram da se sredim.

. . .

Zakažem pregled kod ginekologa a zatim doručkujem i izađem malo da prošetam, uzela sam slobodno nedelju dana jer moram da sredim život. Malo sam šetala, malo sam kupovala i dok sam buljila u odeću za bebe nazvao me je Maksimilijan.

- Molim?

- Sem kaže da lutaš.

- Samo kupujem neke sitnice.

- Da dođem kući? – pita me.

- Jesi li završio obaveze?

- Ne baš.

- Onda ću ja da svratim do tebe, ionako mi je dosadno, uzela sam par dana slobodno.

- Onda te čekam, ja sam u starom kazinu.