Njegova devojka

Glava 9

Kao i cele nedelje, Kol me vozi kuci. Mog oca i njegovih kola naravno nema kad mi je potreban prevoz, pa smo Kol i ja preko volje postavi saputnici. Do sada mi je vec dosadilo da cekam kad ce napasti. Otkako se vratio, nije napravio nikakvu ozbiljnu stetu i u iskusenju sam da ne budem vise toliko na oprezu.

Parkira kola na prilazu, sto nisam ocekivala. Obicno me samo doveze i ode , ali kad iskljuci motor, shvatim da danas ima nesto drugo na umu.

,,Nego, razmisljao sam nesto", pocne, primetivsi da ga ostro gledam, ,,kad vec provodimo toliko vremena zajedno..."

,,Nerado", tiho promrmljam, ali naravno da cuje.

,,Jeste." Stegne volan. ,,Znam da ti jos uvek nisam najdraza osoba i verovatno nikad necu biti, ali sta mislis o mirovnoj ponudi? Sta mislis da ti spremim rucak i da popricamo?"

Rec ,,popricamo" zvuci zloslutno i stepim od onoga sto sledi, ali bas u pravom trenutku stomak mi zakrci. Zvuk je posebno glasan na malom prostoru u kolima i uobrazeni kreten to cuje. Pocrvenim od stida, ali domaca kuvana hrana zvuci divno. Ne jedem je bas cesto. Zelim zato da bude jasno da sam pozvala djavola u svoju kucu zbog hrane.

On izadje iz kola, a ja krenem za njim.

,,I, o cemu si hteo da pricamo?"

Potiljak mu blago zadrhti i mogu da se kladim da se blago smeska. Zna da je razgovor koji me ceka dovoljnan da me natera da pobegnem glavom bez obzira. Izbegavam otvorene razgovore i suceljavanja kao da mi je stalni posao.

Zastanem na tremu i okrene se. ,,Opusti se, Puslice. Necu ti iznenada izjaviti vecnu ljubav i odanost. Ako cemo da budemo prijatelji, mislio sam da bi bilo lepo ako bismo provodili malo vise vremena zajedno, zapravo pricajuci, a ne svadjajuci se."

,,Mislim sam da nisi u stanju za toliko emotivnu zrelost."

,,Obicno nisam, ali hej, spreman sam da dam sve od sebe i probam, ako si i ti spremna."

,,A zasto bih to zelela? Mislim, da probam sa tobom?"

,,Iskoristi sve sto ti je zivot pruzio, i tako to, Puslice." Zakikoce se. ,,Cinjenica je da moras da me istrpis bar jos godinu dana. Mozes ili da me ignorises, ili mozemo probati da izgradimo nesto divno. Ja glasam za ovo drugo."

Jos uvek razmisljam o njegovim recima kad on otkljuca vrata moje kuce. Cekaj, to je MOJA kuca. ,,Otkud ti kljuc?", pitam jer ne postoji nijedan razlog zasto bi imao otvoren pristup mestu gde zivim.

Osim ako, naravno...

,,Tvoja mama mi je pre neki dan dala jedan." Isceri se. ,,Rekla mi je da se osecam kao kod kuce."

,,Molim?" Glas mi je toliko pistav da i meni probode usi.

,,Pa, rekla je da imas obicaj da zaboravis kljuceve, a posto moze da se desi da ni ona ni tvoj tata nisu kod kuce da ti otvore, poverila mi je tu duznost. Rekao bih da nisi bas srecna zbog toga?"

Najblaze receno, ali jos gore. O, boze, moji roditelji su obozavaoci Kola Stouna.

*********************

Posto nam Kol spremi rucak, krene da se izlezava po mojoj sobi, zauzevsi ceo krevet zbog svoje visine. Durim se u uglu i pokusavam da radim domaci i jos uvek nisam sigurna kako da se nosim sa njegovim stalnim prisustvom. Ne mogu da prokljuvim zasto je jos uvek tu, ali ustrucavam se da ga pitam. U poslednje vreme ostajem zbunjena njegovim odgovorima i ne znam sta se desava medju nama, tako da predjem preko toga.

,,Hej, Tesi?", dovikne, i kad podignem pogled sa sveske, vidim ga kako naslonjen na lakat bulji u mene. Smesno je gledati nekog tako visokog na mom krevetu s cvetnom posteljinom i mojom kolekcijom plisanih igracaka. Kad se ispruzi, noge mu vise preko ivice. Brinem se, zapravo nadam, da ce pasti s kreveta na nos.

,,Da?", pitam, pretvarajuci se da sam ljuta.

,,Smem li nesto da te pitam?"

,,Nikad te ranije nije bilo briga sta ja mislim. Za sto sada pitas?"

Ne odgovori mi odmah, i zbog toga sto mu treba toliko da kaze ono sto zeli, odmah sam na oprezu. Sigurna sam da mi se nece dopasti sta god da ima da kaze.

,,O cemu se radi? Ne mozes tako nesto da kazes, a onda mi cak i ne postavis pitanje."

,,Slusaj, mozda nije na meni da se mesam. Zapravo, prilicno sam siguran da ne bi trebalo da pitam, ali... postoji li razlog zasto jedva da taknes svoje obroke?"

Treba mi malo vise vremena da shvatim njegovo pitanje. Prvo sam zbunjena, onda sokirana, pa uplasena. Nemoguce da zna? Ovde je tek oko nedelju dana, nedovoljo da primeti moje navike u ishrani. Ali ozbiljan izraz na njegovom licu govori mi da sam u velikoj nevolji.

,,Ka... kako to mislis?", upitam drhtavim glasom, ljuta na sebe jer je u suprotnosti s mojim planom da ga po tom pitanju drzim na odstojanju.

,,Vidi, samo mi reci da umisljam", glas mu malo zadrhti pre nekog sto nastavi, ,,ali cak i u skoli samo capnes hranu. Kad god jedem s tvojom porodicom, pojedes dva-tri zalogaja, a onda odes, misleci da tvoji roditelji ne primecuju. Pre dva sata smo se vratili iz skole, a ti jos uvek nisi nista pojela. Molim te, reci mi da gresim, da vidim nesto cega nema. Znam... znam da nije na meni da pokrecem tu temu, ali... Tesa, ja samo brinem."

Srce mi ubrzano lupa dok ga slusam i razmisljam koliko je njegovo zapazanje tacno. Shvatim da primetio ono sto je svim drugima promaklo.

,,Mozda zato sto mi se gadis pa ne mogu da svarim hranu kad sam pored tebe", obrusim braneci se.

On i ne trepne.

,,Ne salim se, Tesa. Ako stvarno postoji problem, voleo bih da mozes da pricas o tome, s nekim kome verujes ako ne sa mnom. Ne znam sta da uradim, mozda samo pravim budalu od sebe, ali hocu da znas da mi je stalo i da ako ti ikada bude potreban neko s kim bi pricala..."

Ovakva paznja i briga su mi vec dugo strane. Niko sa mnom ne razgovara kao da mu je stalo, posebno kada se radi o mom zdravlju. Moji roditelji su previse zaokupljeni pokusavajuci da srede svoj sjebani odnos, a moj brat, pa on je... moj brat.

,,Gleda svoja posla", prezrivo kazem, pitajuci se kud nestadose svi moji duhoviti odgovori, ili gde se skrivaju svaki put kad je Kol tu.

,,Ti si moj posao, Puslice." Pokusa to da okrene na salu, ali ima neceg dirljivo u izrazu na njegovom licu. Zasto? Zasto mu je iznenada toliko stalo do mene? Jedva se obuzdava da ne pukne od besa, a sve to zato sto provodim toliko vremena s Kolom. Uzasno mi ide na zivce, a tajanstveniji je i konfuzniji od bilo koje pesme Niki Minaz koji sam dosad cula. Kao da je izlozio najosetljiviji, najranjiviji deo mene tako da ga svi vide. Nisam sigurna sta sada da radim. On zna, zna moju slabost, ali umesto da upotrebi tu slabost da jos vise mrzim sebe, on je zacudjujuce pun podrske. Udahnem duboko.

,,Sta mislis da sklopimo dogovor da popricamo o ovome onda kad budem spremna i kad me ne uhvatis bukvalno na prepad?"

,,Hoces li onda hteti? Da pricas?"

,,Pa nema mi druge, jer si nekako uspeo da se uvuces u svaki delic mog zivota."

Ogorceno prostenjem, ali zapravo bih najradije pricala s njim, osobom koja mi je vise stranac nego moji prijatelji i porodica.

,,Mozda bi trebalo tise da stenjes, Venero, ili ce tvoj brat pomisliti da radimo nesto bezobrazno", kaze mrdajuci obrvama, a ja izgubim svaku nadu da cu sa njim moci da vodim pristojan razgovor kad je ovako pervezan.

**************************

heeej, evo ga novi deo

nadam se da vam se svidja

ostavite vote i komentarisite

broj reci: 1274