Njegova devojka

Glava 17

Cujem korake iza sebe dok ulazim u dnevnu sobu; jos uvek se malcice tresem, ali ne znam da li zbog Kolovog ludila ili posledica zurke. Znam da je on, naravno da je on i pokazalo se da je spreman da mi da prostora koliko i kengurica svom novorodjencetu.

,,Tesi, cekaj..."

,,Ne, okej, ne. Dosta mi je, jednostavno mi je dosta svega. Kazem ti da ne zelim da pricam o tome, a ti prokusavas da me ubijes. Kazem ti da mi das malo prostora i vremena, a ti me ipak pratis ovamo. Sta hoces od mene?", vrisnem, a on stisne vilicu, a oci mu blesnu, ali ne u garu kao sto sam ocekivala, vec neceg sasvim drugog.

,,Zelim da se uverim da si dobro." Glas mu je nezan dok mi prilazi kao da sam ranjena zivotinja.

,,Zasto? Posle svega kroz sta smo prosli, zar stvarno ocekujes da cu svoje najskrivenije, najmracnije tajne podeliti s tobom? Da li je to tvoj genijalan plan, Kole, jer ako jeste, moram reci da te je vojna skola stvarno unistila."

Izgleda kao da je ostao bez daha, kao da sam ga udarila, a mozda mi je to i bila namera, verbalni samar. Treba mi neko na kome cu iskaliti bes, a on je najbliza meta na kojoj mogu da se istresem.

,,Ja sam poslednja osoba koja bi ikad pozelela da te povredim. Znam da sam u proslosti radio neke gluposti, ali..." - muci se da nadje reci - ,,nikad namerno ne bih uradio nesto sto bi i najmanje moglo da te povredi."

,,Kako mozes da ocekujes da poverujem u to? MIslis da mozes tek tako da usetas nazad u moj zivot i pokusas, sta, da to ispravis? Da li ti je ikad palo na pamet da postoji razlog zasto ne pokusavam da uradim nesto u vezi sa svim tim? Ne zelim da se upustam u nesto cim ne mogu da se nosim!"

Lice mu se raznezi i napravi nekoliko koraka tako da mi je sada blize dok stojim prilicno zadihana. Jos uvek sam ljuta, ali sada znam da moj bes nije usmeren ka njemu.

,,Ti si jaka, Tesi, tako jaka, a ja to najbolje znam."

,,Zato sto i pored svih tvojih pokusaja jos uvek nisam odapela?", hladno kazem, pokusavsi da okrenem na salu. Jednostavno se ne osecam prijatno kad god nas odnos postane zamrsen. Mora da bude ili crno ili belo, treba ili da me nemilosrdno kinji ili da me ignorise. Ne svidja mi se kad zaboravimo kakav je nas odnos zapravo.

,,Ma daj, ni muvu ne bih mogao da povredim. Ispod ove zgodne, seksi, grube spoljasnosti krije se srce od zlata."

,,Mislim da si hteo da kazes od kamena, Stoune." Proguram se pored njega i krenem ka frizideru.

Izvadim flasu vode, skinem cep i halapljivo pijem. Od tolikog plakanja i vristanja bas se ozedni. Pored mene, Kolu treba minut da se ohladi i vidim ga kako kucka u telefon. Kladim se da sredjuje sve sto treba srediti, jer je dobar u tome. I, uprkos nasoj svadji, drago mi je sto je ovde jer da sam sama, verovatno bih se raspadala i cmizdrila na podu

~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~

,,Zar se tvoji roditelji ne vracaju?", pita Kol naslonivsi glavu na uzglavlje kreveta dok se ja u kupatilu presvlacim u pidzamu.

,,Otisli su da posete baku i deku, pa nece biti tu za vikend", doviknem pocevsi da perem zube. Mamin tata je bio gradonacelnik pre mog oca, a tata je, kako se izbori blize, shvatio da mu je ocajnicki potrebna pomoc. Mama je naravno bila odusevljena videvsi kako je muz tako spremno moli za pomoc .

,,A Trevis?"

,,Nisam bas sigurna kuda on ide nocu i sta radi."

,,Ne kazem da je moja porodica bas najnormalnije, narocito kad imas Dzeja za brata, ali zar ti se ne cini da ovde nesto nije kako treba?"

,,Sta konkretno? Moji odsutni roditelji ili moj depresivan brat?" Konacno izadjem posto sam se temeljno istusirala, izribavsi svaki pedalj svoje koze dok nije postao crven. Osecam se mnogo bolje posto sam ubedila sebe da na meni nije ostalo ni trag Henka i ponovo se osecam gotovo normalno, gotovo, ali ne bas sasvim.