Njegova devojka

Glava 2

Ja sam njena zla sestra
bliznakinja Svetlana iz Rusije

,,Pa,duso, cujem da se Kol vratio", kaze moj otac dok sedimo za vecerom.
   O,nije se jos vratio.Da jeste, ne bih sedela ovde u jednom komadu, pomislim i ljutito nabodem zrno graska.    ,,Stvarno? Nisam znala", odgovorim, a moja mama s nevericom otfrkne i zakikoce se.
   ,,Vas dvoje ste uvek bili tako slatki zajedno. Taj decko te jednostavno nije ostavljao na miru ", priseca se s ljubavlju dok ja pokusavam da shvatim koji deo mucenja kroz koje sam prosla mojoj majci izgleda ,,slatko".
,,Kamo srece da jeste", progundjam.
,,Hajde, Tes, ne mozes da budes u losim odnosima sa serifovim sinom, zar ne? Ovo je izborna godina i treba nam sva pomoc koju mozemo da dobijemo",kaze tata, a ja ga castim sa svojim najboljim ,,je l' me zajebavas" pogledom. Ako misli da cu se uvlaciti u dupe svom najgorem neprijatelju samo kako bih mu pomogla da pobedi na izborima, nek se pozdravi sa polozajem. ,,Narocito posto je tvoj otac u ovom poslednjem mandatu toliko razocaran", umirno kaze majka, ali se potrudi da njene reci sto vise zapeku. Osecam da se sprema svadja pa zavrsim veceru u rekordnom vremenu. Sasvim zaboravivsi na Kola, odjurim na sprat dok neko nije poceo da baca escajg.    ,,Trevise, ustaj!", viknem pred vrata sobe mog brata, triput glasno pokucam na njih, i prestam kad mi kao i obicno odgovori psovkom. Ovo je deo nase svakodnevne rutine. Mom starijem bratu budilnici ne pomazu, pa sam na sebe  preuzela obavezu da vodim racuna da ne upadne u komu. Mozda deluje cudno sto se moj brat budi u vreme vecere, ali svi smo navikli na to da je nocna ptica. Moji roditelji su shvratili da su izgubili bludnog sina, a ja sam shvatila da se prema novom Trevisu treba odnositi tako sto ces se drzati na bezbednom odstojanju.
   Vidite, Trevis sad ima dvadeset jednu godinu i jos uvek zivi kod kuce jer je izbacen s koledz. I to zbog falsifikovanja rada, prilicno glupo za studenta sa svim desetkama. Onda ga je ljubav njegovog zivota sutnula pa se okrenuo alkoholu da bi se, citiram ,,izborio sa tim sranjem".  
Jos od prosle godine gotovo je hronicno mamuran i, ma koliko on to zeleo, moj otac tu ne moze nista da uradi. On je gradonacelnik i ne moze da iznosi svoj prljav ves u javnost. Kad neko pita za Trevisa, mi to jednostavno ignorisemo ili kazemo nesto u fazonu da radi na ostvarivanju svojih drugih ,,ambicija", kao sto je pisanje sledeceg velikog americkog romana.
   I usred te disfunkcionalne porodice stojim ja. Uznemireno iscekujem nuklearni napad, drugima poznat i kao povratak Kola Stouna.

Skljokam se na krevet i izvadim materijal koji mi treba za domaci. Imam za sutra sastav koji sam vec napisala. Dobro, skicirala sam ga i napisala onog dana kad je i zadat, ali ne skodi da ga jos jednom proverim. Tako je to kad vam je jedino preostalo da budete streber. Nikol se postarala da budem iskljucena iz bilo kakve aktivnosti koja bi zapravo podrazumevala druzenje.
   Iscitavam svoj sastav i dodajem fusnote kad tata udje u moju sobu. Zajapuren je zbog nadvikivanja koje se upravo okoncalo u prizemlju.
  ,,Jesi li slobodna, Tes?",iscekujuci pita.
  ,,Pa ne bas, imam ovaj zadatak..."
Kao da uopste nije cuo ono sto sam upravo rekla, gurne mi jednu fasciklu u ruke.
   ,,Dobro,treba ovo odmah da odneses serifu. Odneo bih ja, ali izlazim, a njumu odmah to treba."
   ,,Ali, tata..."
   Hoce da idem do Stounovih? Je l'on lud? Zar sam mu toliko veliko razocarenje da me spremnu salju u smrt? Ne mogu da idem serifovoj kuci jer je taj isti serif kolov otac. Ako se Kol vratio, onda je odlazak njegovoj kuci primamljiv kao i dzaranje kosnice. Prosla sam vec kroz to i nije prijatno.
   ,,Uradices ono sto ti kazem,  Tes, ili nema izlazaka", samozadovoljno kaze.
   ,,Onda me kazni", kazem i siroko mu se iskezim.
   Nije kao da mnogo izlazim, osim s vremena na vreme do trznog centra s Megan i Bet. Nijedna od njih nije ljubiteljka kupovine pa tako najcesce zavrsimo u Starbaksu,  a Bet se na nekoliko sati izgubi u prodavnici CD-ova, dok Megan siri tracev.
   On uzdahne. ,,Samo do uradi, Tes, i ne buni se. Poslao bih tvog brata, ali posto je, po kakvom god satu da on zivi, sad jutro, ili je previse pijan da bi funkcijonisao, ili previse mamuran da bi zapravo razumeo sta mu kazem."
   ,,Ali, tata, mozda je Kol tamo, a ti bar znas koliko je on grozan prema meni!", zakukam, gotovo spremna da se bacim na kolena i molim ga da me ne tera da idem.
   ,,Nemoj sad tu da mi dramis, duso. Uzmi ova dokumenta i kreci." Podigne me i prakticno pogura ka vratima.
   ,,Ti si okrutan i bezosecajan roditelj, je l'znas?", kazem dok me prati niz stepenice i do ulaznih vrata koja mi tako ljubazno otvori.
   ,, Ne postaje se  gradonalcenik tako sto si fin. A sad pozuri."
   A onda mi zatvori vrata pred nosem.
   Pa to je fenomenalno. Pitam se koliko cu kostiju slomiti pokusavajuci da se usunjam nazad u svoju sobu.

Volela bih da mogu da kazem da je kuca Stounovih kilometrima daleko. Da je tako, mogla bih da kazem kako sam ozbiljno dehidrirala, onesvestila se i zavrsila u ovdasnoj bolnici. Iznenadjujuce je prijatno zamisljati oca kako me obasipa izvinjenjima sto se poneo kao pravi diktator.
   Na moju zalost,univerzum me nikad ne izneveri i kroz jedva pet minuta nalazimse pred njihovom ogromnom trospratnom kucom. Ferou Hils je grad prepun ljudi iz starih bogatih porodica. Kuce vise lice na imanja, a stanovnici su vecinom nevidjeno bogati. Serif Stoun mozda ne zaradjuje milione, ali potice iz bogate porodice, sto se i vidi. Isto vazi i za moje roditelje, sto znaci da je raskos odavno prestala da me plasi.                                                                                    Ruka mi okleva da zvonim dok zamisljam sve ono sto bi moglo da se dogodi ako je Kol zaista unutra. Obicno se zavrsi tako sto zaglavim u mesnoj bolnici sa mnogo slomljnih kostiju i gadno povredjenim egom. Mada me Kol nikada fizicki nije povredio, vecina njegovih nestasluka smisljena je tako da igra na moj ocigledno nedostatak koordinacije i nekako uvek zavrsim u gipsu. Iako gotovo cetiri godine nisam bila tamo, nije bas da mi nedostaju bolnice i divni miris za dezinfekciju. Radije ne bih da uskoro posetim staru Martu, moju omiljenu medicinsku sestru. Zazmurim i dvaput pritisnem zvono. Sacekam pet minuta pa odlucim da okrenem kvaku. Mozda imam srece i kod kuce nema nikog. Moci cu da ostavim dokumenta, a da ni sa kim ne dodjem 

Serif se cesto zadrzi do kasno u policijskoj stanici, a njegova druga zena, Dzejova mama, kao doktorka radi nocne smene u bolnici. Verovatno je i Dzej izasao, pomislim preko volje. Mozda se vraca sa Nikol, pomislim i stegnem pesnice.                                        
  Srecom, okrenem kvaku i vrata se otvore. Brzo zahvalim bogu, provirim unutra i vidim da je predvorje prazno. Jedno svetlo ostavlja put do kuhinje, koja je vecim delo u mraku. Prisecam se da su sobe momaka na spratu , dok je spavaca soba gospodina i gospodje Stoun levo od kuhinje. Polako zakoracim unutra da ne napravim buku. Receno mi je da licno predam dokumenta, a ne samo da ih ostavim negde, ali uvek  mogu da kazem tati da nikog nije bilo kod kuce. Cvrsto stiskajuci dokumenta,nastavim polako dalje kroz kucu. Ostavim fasciklu na stocicu na kome stoje jos neka dokumenta koja deluju vazno.                        
,,Razmisljaj brzo, Tesi!"- cujem glas od kojeg mi kroz kicmu prodju zmarci i instinktivno podignem glavu.