Njegova devojka

Glava 6

,,Pa, mislim da bi trebalo da kazemo svojim roditeljima da ne zelimo da provodimo vreme zajendo. Ali mislim da bi ti to trebalo da uradis, posto mislim da moji roditelji ne razumeju skoro nista sto im kazem. Ocigledno postoji prekid u komunikaciji ", kazem mu, posto sam vise puta provezbala ovaj govor dok smo se vozili. Ne zelim da budem previse neuljudna prema njemu, ali zelim i da shvati sta hocu da kazem.

   ,,Zar se nismo sinoc dogovorili da budemo prijatelji?" Kol se naduri, ali ne odvaja pogled od puta. Proucavam njegov profil i primetim da mu je vilica stegnuta, a usta stisnuta. Cekaj, jesam li ga ja upravo ponovo povredila? Zazmurim i odbacim tu ideju. Nisam pristala da mu budem prijatelj i nikad necu.

   ,,Nismo se sinoc nista dogovorili i zar ne mislis da je najbolje da svako ode na svoju stranu? Proslost je proslost, ja cu gledati svoja posla, ti gledaj svoja. Ovo ne mora da postane gadno." Pokusam da ruzmno razgovaram s njim, jer ako se nalazim u zatvorenom prostoru sa Kolom Stounom i ne mogu da izadjem a da ne rizikujem da poginem, sto to ne bih okrenula u svoju korist. Budalasto sam ubedila sebe da nece izvesti nijedan od svoih stosova dok se vozimo, ali videvsi kako se snuzdio dok pricam, shvatim da ce se mozda pokazati da gresim. Zasto ovako reaguje?

   ,,Stvarno mislis da je toliko nemoguce da budemo prijatelji?" Njegova ozbiljnost me iznenadi i ne znam kako da mu odgovorim.

   ,,Ja... ja... samo mislim da bi bilo najbolje ako svako ode na svoju stranu."

   ,,Ali sta ako... gospode, Tesi, sta ako zelim da ovog puta sve uradim kako treba?"

    Videvsi po izrazu na mom licu da sam potpuno zblanuta, uzdrzi se da ne kaze jos nesto sto ce iz temelja uzdrmati moj svet. ,,Dobro onda, pre nego sto od od ranog jutra dobijes napad panike, neka to ostane otvoreno za raspravu,vazu?"

    Mislim da mu ne odgovarim.

   ,,Da li su ti u vojnoj skoli obavili transplataciju mozga?"

   ,,Ti i tvoja masta. Savrseno sam u stanju da budem fin", kaze i zakikoce se.

    Kladim se da moja masta moze da smisli hiljadu razlicitih nacina da ga ubije onim pakovanjem zvaka na instrument-tabli. Ko god bio ovaj Kol, jos manje znam kako da se nosim s njim nego s njegovim zlom varijantom. Za moj razum bi bilo najbolje da ga se sto pre resim. Ubistvo zvakama - napravila bih revoluciju u svetu kriminala. Posvetili bi mi celu jednu epizodu Kriminalni umovi .

    Kad konacno stignemo do parkinga srednje skole Abraham Linkoln, osjecam se kao ratni veteran, prava rec da se opise moje trenutno stanje uma jeste kontuzija. Nepogodjen cinjenicom da umalo nisam dobila infarkt u njegovim kolima, Kol polako uveze svoj volvo izmedju dva zauzeta parking - mesta. Nesigurna na nogama, izvucem se iz kola, sto dalje od Lucifera. Zureci da sto pre pobegnem od njega, naletim na jednu navijacicu i pripremim se na to da se izdere na mene.

    Ali to se ne dogodi.                   

    Pomenuta navijacica je gotovo zabalavila gledajuci u Kola. Ne samo ona, kada pogledam oko sebe, kao da su svi ukopali u mestu i bulje u njega.

    Ne iznenadjuje me, Kolov povratak je prilicno velika stvar. On je nezaboravna legenda medju ucenickom populacijom. U srednjoj skoli Abraham Linkoln obozavaju ga kao heroja zbog mnogobrojnih smicalica koje je tokom godina izveo. Iako ga tri godine nije bilo, svi znaju ko je on i cini se da njegova popularnost nije nimalo opala.

    O, radosti.

    Namerno teatralno izadje iz kola. Zasto ne moze da se ponasa kao normalni ljudi i izadje a da ne napravi dramaticnu scenu? Dok kao na usporenom snimku izbacuje prvo jednu pa drugu nogu, kao da gledam neku bas losu epizodu Cuvara plaze. Kad njegova visost konacno izvuce svoje bedno dupe iz kola, skine koznu jaknu i prebaci je preko ramena. Teatralno skida pilotske naocari za sunce i stavlja ih u zadnji dzep farmerki. Zatim se protegne i pretvara da zeva, tako da mu se zategnu misici itegnu i napinju posto njegova kosulja nimalo ne prekriva koliko je zapravo dobro gradjen.

    Gotovo cujem kako svaka do poslednje pripadnice zenske populacije uzdise, jedva prikrivaju pozudu dok on provlaci prste kroz kosu. Dodjavola, sad izgleda jos bolje. Zatim uradi nezamislivo i namigne mi, sto sam sigurna da nikom nije promaklo.

    Pogledam ga zackiljivsi i namrstim se.

   ,,Ko ti zamisljas da si? David Haselhof?"

    Ovo mu skine glupavi osmeh s lica i u sebi cestitam sama sebi na maloj pobedi.

   ,,Molim te , kad bi dame videle ovo", pokazuje na svoje telo , ,,polugolo, kako presijavajuci se mokro trci po plazi, ne bi znale sta ih je snaslo" , kaze razmetljivo, a ja iznenadim samu sebe potvrdno klimnem glavom.

   ,,U pravu si. Imale bi tezak izbor da li da sebi ikopaju oci ili da popiju otrov za pacove" , kazem i odmarsiram pored njega, svesna da su svi pogledi uprti u mene i da ce mi se pre ili kasnije ovo jos kako odbiti od glavu.

Megan je gotovo prohisterisala na dodatnoj. Osecam da prosto umire od zelje da li sam se stvarno pojavila sa Kolom, a ako jesam, kako to da sam jos uvek u jednom komadu. Ovo je idealan cas da se ispovedam, posto glava gospodje Sancez trenutno povina na katedri, a iz usta joj cure bale. Stresem se videvsi je takvu i usredsredim paznju na moju najbolju drugaricu, koja samo sto ne zajeci od zelje da sazna sta se desava. Tu je i Bet, koja se pretvara da ne slusa nass razgovor, ali znam da je zanima. Vec 15 minuta je na istoj strani knjige koju treba da procita i to ne zato sto je iznenada zaboravila da cita.

    Ispricam im sve, pocev od toga kako su me sinoc naterali da odem do Stounovih, pa sve do toga kako je Kol izigravao moj budilnik. Zatim im detaljno objasnim obajsnim sta dovodim u pitanje ako ga naljutim, a kad zavrsim, Megan blene u mene, a oci su joj kao dve lubenice. Bet se samo smejulji.

   ,,Gotova si, Tesa. Gotova", zavapi Megan, a ja se skoljoam u stolicu i pocnem da ugaram glavom o sto.

   ,,Hajde, hajde", Megan me saosecajno pomazi po glavi, a ja je prostrelim pogledom.

   ,,Ne vidim u cemu je problem", Betin promukli glas prvi put prekine tisinu. Zackiljim u nju u neverici. Ona izgleda ne misli da imam problem? Da li joj je preslusavanje svih onih albuma Led cepelina konacno ostetilo mozak? 

    Prevrnem ocima kad je Megan i ja sumljicavo pogledamo. ,,Slusaj, ja to ovako vidim, svakako si na dobitku. Sad posto je preuzeo ulogu dezurnog siledzije, Nikol ti nece prilaziti, a Dzej ce shvatiti da se i drugi momci zanimaju za tebe. Mozda zapravo skupi petlju i postane prijatelj kakav si oduvek zelela da bude."

    Profrfljam nesto u neverici, pokusavajuci da ukapiram njenu logiku. Reci ,,momak" i ,,zanima" odskacu i deluju toliko strano, narocito primenjene na mene, da pomislim da je moja drugarica skrenula sa uma.

   ,,Bet, tebi jos uvek nije jasno da je on Hanibal Lektor?"

   ,,Veruj mi, jasno mi je, ali ono sto mi je jos jasnij jeste da se tom tipu svidjas i to pokazuje onako kako najbolje ume. Ocigledno pokusava da se iskupi i mozda bi trebalo da mu dozvolis. Dobro, mozda bnjegov original nije najoriginalniji, ali to je standardna decacka taktika", kaze kao da prica o vremenu, a Megan i ja se zgledamo i obe pomislimo isto. ,,Razborita" Bet nije danas sa nama.

   ,,Da, to je standrardna decacka taktika u vrticu. Da postoji i najmanja mogucnost da mu se svidjam, ne bi me ovako mucio", strpljivo objasnim kao da pricam detetu s teskocama u ucenju.

   ,,Misli ti sta hoces, znam da ne mogu da te ubedim u suprotno", kaze i slegne ramenima, ali doda: ,,Samo mislim da to sto je ovde ne mora da bude lose."

    Do kraja dana ne prestajem da razmisljam o Kolu i onome sto je Bet rekla. Zasad sam u stanju da to gurnem u zapecak svog uma, ali shvatam da cu pre ili kasnije morati da razmislim o tome.