Njegova devojka

Glava 1

          On je Buš, a ja mu dodje kao
            njegov mini - Avganistan

Krisom navucem na glavu kapuljacu jakne kad me tata u ponedeljak ujutru odbaci do skole. Ostala je iz vremena Debele Tesi i zato je toliko vrecasta da me gotovo proguta. Cilj je da budem sto neprimetnija za ljudsko oko, a ima li boljeg nacina da to postignem nego da obucem nesto sto ,,nova ja" ne bi ni mrtva nosila? Dzak krompila bi bio privlacniji.
   Otac me radoznalo merka dok oprezno idem ka zgradi. Uvek mogu kasnije da mu objasnim da pokusavam da spasem zivot. Kad se on konacno odveze, pozurim, jos uvek na oprezu, kao u losem spijunskom trileru, i utopim se u guzvu u srenjoj skoli Abraham Linkoln. Zasad je dobro.
   Plan je da brzo zgrabim knjige iz svog ormarica, sto ce mozda biti i jedini nacin da me neko danas prepozna. Strategija ukljucuje i to da danas sedim skroz pozadi, da budem neprimetna kao buva na jorksirskom terijeru. Cudno je to koliko je lako izigravati Dzejmsa Bonda kad si u smrtnoj opasnosti.
   Sad cete reci da preterujem i da ne znam da li ce Kol uopste biti danas u skoli. Ali stvar je u tome da tog decka toliko dugo poznajem i znam njegove izopacene ideje. Napasce kad ne budem bila na oprezu, a to se, prijatelji, nece dogoditi.
   ,,Tesa"
   Moja kamuflaza je provaljena! Zazmurim i krenem ka ucionici, koja je igrom slucaja u suprotnom smeru od onog ko kvari moj savrseno osmisljeni plan.
   ,,Tesa, cekaj!"
   Nastavim da idem, osvrcuci se levo i desno, u nadi da Kol nece iskociti iza nekog coska s pistoljem za pejntbol u ruci. Ta podmukla prostacina... sad ima i ulizice, zar ne?
   Vidi se da mi paranoja bas ne prostaje.
   Pozurim koliko mogu, ali nisam dovoljno brza. Neka ruka me uhvati za rame, utvaram usta da vrisnem, ali odmah kad mi pogled padne na narukvicu na ruci onog ko me drzi. Na perlicama na toj ljubicastoj narukvici ruzicastim slovima pise
,,M-E-G-A-N", a njena vlasnica je slucajno moja najbolja drugarica. Sa sigurnoscu znam da ne zeli da mi fizicki naudi, dobro, bar ne namerno.
   ,,Zasto"' zastane da dodje do vazduha, ,,tako"  jos jednom duboko udahne, ,,brzo trcis?" Zadihana je kao da je upravo istrcala maraton, a ne jurila za mnom nis skoliski hodnik, ali u njenu odbran, ona je jos veci streber od mene i vezbanje joj je potpuno strano.
   ,,Hajdemo na cas, objasnicu ti", kazem i hvatam je za misicu, vukuci je sa sobom da ne privlaci previse paznje.
   ,,Ooo, osecam neki trac." Ushiceno trlja ruke, a njene zelene oci odusevljeno zablistaju.
   Upoznajte Megan Šarp, jednu od mojih najboljih drugarica, iz vremena posle Nikol. Zblizili su nas zajednicka mrznja prema hemiji i ostajanje do kasno u biblioteci. Ona je odlikas, predodredjena da zavrsi na Prinstonu, fakultetu iz svojih snova. U slobodno vreme, omiljena zabava joj je da zna sve o svakome, iako to znanje mozda nije pouzdano. Megan je prelepa, tamnoridje kose besprekornog tena. Lici na porcelansku lutku i zavidim joj na tome sto je sitna i nezna, za razliku od mene, koja sam sve samo ne to.
  Ulazimo u ucionicu, a gospodja Sancez kao po obicaju cvrsto spava u svojoj stolici dok joj pored glave prolecu avioncici od papira. Ugledamo svoju drugu najbolju drugaricu Bet kako pored prozora mahnito skraba u svesku, i krenemo ka njoj.
   ,,Cao, Bet!" Zacnem se od Meganinog prodornog glasa, ali nju ne mozete utisati. Jutarnji pozdrav joj je stil zivota.
   Bet ne podize pogled i shvati da je svojoj zoni, pa zato odvucem Megan od nje i bez reci sednemo na nasa mesta.
   Bet Romano je moja druga najbolja drugarica iz vremena posle Nikol. Prebacila se u nasu skolu na drugoj godini tako da nije upoznala Debelu Tesi, ali jeste prisustvovala Nikolinom mucenju. Najblaze receno, ne voli mnogo siledzije. Da su mi platili svaki put kad sam morala da je zaustavim kako ne bi udarila Nikol u facu, mogla bih da zbrisem iz grada i preselim ze u Timbuktu. Sa mrezastim carapama i majicama s imenima bendova, uz prepoznatljivu koznu jaknu, skroz je pogodila taj izgled rokerke. Kao ugalj crna kosa i prodorne plave oci samo jos vise isticu njenu zestinu. Drugima mozda deluje pomalo zastrasujuce, ali je sjajna drugarica.
   ,,Dobro, hoces li mi reci zasto si bezala od mene kao da si upravo nekog ubila i zasto si obucena... tako?" Nabira nos videci kako izgledam, a ja pokusam da se ne uvredim. Veci deo zivota sam se tako oblacila i tada to nikom nije smetalo
   ,,Ti ne znas?"
   Izgleda da je to nesto najgore sto mozete da kazete nekom ko zivi od traceva.
   ,,Kol Stoun se vraca." Progutam knedlu, a onda usledi znacajna pauza. Pauza koja govori ono sto ja vec znam. Šok na Meganinom licu brzo zameni sazaljenje. Stavi ruku preko moje i ozbiljno kaze: ,,Zao mi je."