Njegova devojka

Glava 4

  ,,Znaci ono polivanje vodom bilo je samo nekakav bolesni eksperiment? Da vidis kako cu reagovati? Jasno ti je koliko pogresno zvuci?''

  ,,Dobro, mozda nije trebalo to da
uradim - zaboravi, to je bio glup potez. Da li bi mi poverovala kad bih ti rekao da sam bio nervozan?"

   Zvuci ozbiljno i na trenutak dozvolim sebi da poverujem da zaista misli sve to sto kaze. Dozvolim sebi da poverujem da u njemu mozda zapravo ima neceg ljudskog. Ne dozvolim cesto sebi da trazim opravdanje za njegove postupke, i pre nego sto sam saznala da se vraca, uspela sam da zaboravim na nasu proslost. Ali ovaj trenutak deluje drugacije, on deluje drugacije.

  ,,Sta, zelis da poverujem da se zbog mene unervozis?"

   Prvo kao da ne zna sta da odgovori, ali onda kaze: ,,Unervozim se i zbog kontrolnog iz matisa, tako da ne bi trebalo to da povezujes s tim da mi se zapravo svidjas."

   S druge strane, pre bih ga osamarila nego da mi govori fine stvari ili gnusobe.

  ,,Pre bih sebi klestima iscupala zube nego i da zamislim tako nesto, Stoune." Prekrstim ruke na grudima da izgledam strasnije.

  ,,Ma svidjam ti se, zar ne? Posle svih ovih godina verbalnog sparinga i nestalih sala, mislim da sam ti u nekom trenutku prirastao za srce. Mada, necu ti zanemariti."

   Prezrivo otfrknem zbog njegove nadmenosti, shvativsi da samo ubijam mozdane celije pokusavajuci da se raspravljam s njim, pa odlucim da pobegnem.

  ,,Pa, bas lepo sto si se vratio da mi unistis zivot, ali bolje da idem pre nego sto te zadavim."

  ,,Bezobraznice." Namigne mi, a ja dignem ruke u vazduh, toliko ogorcena da se jedva opirem porivu da mu jednostavno okoncam zivot.

  ,,Dovidjenja, Kole."

   Okrenem se u mestu i zalupim vrata njegove sobe dok se on kikoce iza mene. Zadrzala sam se u kuci jedva tridesetak minuta, ali imam osecaj da sam se citavu vecnost prepucavala s Kolom. Glavom mi se siri tupi bol kad shvatim da je ovo tek prvi od mnogih dana koji dolaze i da se on vratio zauvek. Sav mir i spokoj kojim sam se nadala u cetvrtoj godini srednje iscezli su onog trena kad je djavo odlucio da se vrati u nas divni grad. Naucila sam kako da se nosim s Nikol, makar i na najkukaviciji moguci nacin, ali koegzistiramo i ne ide nam lose. Igleda da ce izvesni plavooki nitkov sravniti sa zemljom moje brizljivo sagradjeno staniste.

   Dok izlazim, od Dzeja nema ni traga ni glasa. Njegovo odsustvo je morbidno depresivno.

   Na kolskom sam prilazu kad se djavo ponovo pojavi. Kol proturi glavu kroz prozor spavace sobe i pozove me. Eto kako je znao da sam u kuci i kako je izrucio kofu na mene, djubre podmuklo.

  ,,Sta je?", doviknem, a on mi se onako nehajno ceri.

  ,,Sta kazes na to da te ja sutra povezem u skolu? Da krenemo na predivno putovanje, nase novo, vecno prijateljstvo."

  ,,Zasto mislis da bih sela s tobom u kola, a kamoli se vozila dvadeset minuta?"

  ,,Hej, samo sam ponudio. Znam da je pred nama dug put, ali vredelo je pokusati. Razmisljam, ako pocnem ranije da pokusavam, na kraju se mozda zagrejes za tu ideju."

  ,,Ti si lud!"

  ,,Ne, Tesi, ali svidja mi se 'toliko je ludo da mozda i upali' pristup."

Ceo razgovor svodio se na to da jedno drugom dovikujemo recenice i uskoro iz susedne kuce izadje neka proseda zena. Stiskajući ogrtač oko sebe, dovikne nama
,,bezobraznim tinejdžerima" da začepimo. Kol mi se izgubi iz vidokruga i ponadam se da ga je starica uplašila, ali poslije 2-3 minuta eno ga u prizemlju i izlazi na vrata, pomalo zadihan kao da je trčao. ide ka meni, a meni dođe da nestanem po njegovom mamutskom duksericom s kapuljacom.

,,Pošto je to sređeno" - provuče prste kroz kosu kao da je nervozan - ,, volio bih da budemo prijatelji. Ono što sam maločas uradio s vodom bilo je glupa. Šta kažeš da probamo ispočetka?"

Pruzi mi ruku, je gledam kao da je inficirana zombijima, zaraznim zombijima. Mora da mi je video izraz na licu jer je prasnuo u smeh.

,,Nemam nikakvu bolest opasnu po zivot, Tesi. Samo se rukujemo."

  ,,Izvini, ali imajuci u vidu nasu proslost, shvatices zasto sam pomalo skepticna po pitanju tvoje novootkrivene zelje da budemo prijatelji?"

   On klimne glavom, a licem mu preleti neka emocija koju ne mogu da protumacim. Nije valjda povredjen? Povuce ruku i nelagodno stojimo. Odbijam da osecam grizu savest zbog onoga sto sam upravo uradila, pa se okrenem i krenem kuci.

  ,,Vidimo se sutra, Puslice" - dok se udaljavam. Jos jedna godina s njim, samo jos jedna godina, mogu ja ovo da prezivim. Jelda?