Njegova devojka

Glava 16

,,Necu to da potpisem."

,,Nije da zapravo imas izbora, potpisi."

,,Ne!"

,,Da."

,,Kako da znam da neces upotrebiti moj potpis da mi, sta znam, ukrades zivotnu ustedjevinu?"

,,Aha, posto si radeci kod Rastija postala milijarderka." On prevrne ocima.

,,Samo da znas, imam pristojnu kolicinu novca na bankovnom racunu."

,,Stagod te cini srecnom, duso, a sad samo potpisi ovo."

Snazno odmahnem glavom i ponovo odgurnem salvetu ka Kolu. Preganjamo se ovako oko dvadeset minuta i sad sam vec gotovo sigurna da su konobarice ubedjene da prisustvuju nelegalnoj trgovini droge. Mada, sasvim razumljivo jer je subota, oko jedanaes uvec, a nas dvoje sedimo u separeu u uglu i svadjamo se oko ugovora koji zvuci krajnje sumljivo.

,,Dobro, sta kazes da probamo ovako, ako se potpises na ovu salvetu, pridruzicu se tvojoj kampanji da dobije rendzrover. Tvoji roditelji me vec vole toliko da, ako tu i tamo natuknem nesto, mogu da ubrzam stvari."

Nagnem se preko stola, iznenada veoma zainteresovana za njegov predlog. ,,Stvarno bi to uradio?"

,,Pricacemo neki drugi dan o tome koliko sam fenomenalan, Tesi, ceka nas veoma vazna salveta koju treba potpisati." Isceri se, a ja prezrivo pogledam.

Porazeno prostenjem i privucem salvetu ka sebi, potpisem se pozajmljenim markerom i gurnem je nazad ka Kolu, koji izgleda toliko pun sebe da mi dodje da mu zbrisem taj izraz s lica.

Kiselinom koju nasa cistacica ponekad koristi za ciscenje ve - ce solje.

,,Eto, je l' to bilo tesko?"

Jedva se obuzdam da mu ne sipam svoj sladoled od jagode na glavu, ali iskreno, nikad to ne bih uradila svom ljubljenom, sladoledu. Ne zasluzuje da bude protrace na ovakvog kretena.

Tako je, naravno, vreme je da objasnim, jer bi nas razgovor mogao da zbuni ljudi. Premotajmo unazad i vratimo se na zurku, iako je to verovatno posled sto zelim, ali moram da bih vam sve ispricala. Vidite, posto me je moj vitez na belom konju, ili u ovom slucaju moja luda u svom preskupom volvu, spasao i posto je nas romanticni trenutak prosao, postalo je neugosdno. Gotovo mi je mucno kad se setim kako mi je dodavao maramicu za maramicom dok sam ja cmizdrila kao neki slabic.

Ali nisam mu rekla. Nisam rekla ni rec o tome zasto sam mu preplavila kola brze od Titanika, a on nije pitao, iako znam da umire od zelje da sazna. Mozda zbog tapkanja nogom ili neprestanog lupkanja prstima po stolu, samo znam da zelim da sve istrtljam.

Mozda me je zato doveo u Rokov restoran otvoren dvadeset cetiri sata, da me podmiti jedinom slaboscu koja mi je ostala iz vremena Debele Tesi, dobro, osim kitketa. Trenutno jedem trecu porciju predivnog sladoleda, a s obzirom na to kako ga prozdirem, imam osecaj da cu mu uskoro sve poveriti, samo da bi mi kupio jos sladoleda.

A sad, u vezi s tim ugovorom, zapravo dronjavom, pomalo pocepanom salvetom jer je nas dvoje neprestano cimamo. Njenim potpisivanjem priznacu da sam lagala kad sam rekla da je Kol razlog sto sam jednom u osnovnoj skoli polomila ruku. Ono sto se zapravo dogodilo jeste da sam, kao prava zaljubljena budala, pratila Dzeja do klizalista. Posto nemam nikakvu koordinaciju, nije se dobro zavrsilo, ali dobra vest je da sam mogla to da prikacim Kolu i jednoj od njegovih neslanih sala - Dzej je cak potvrdio moju pricu. I njegovi i moji roditelji su poverovali meni, a ne njemu, i reci cu samo da se uvalio u veliku nevolju. Kol sada pokusava da skine ljagu sa svog imena i cak i dok se svadjamo, shvatam da samo pokusava da skrene paznju i lakne mi sto znam da mu na neki nacin i uspeva.