Njegova devojka

Glava 14

Kad smazem slatkise, ponovo me grabi za ruku. Povede nas do jednog ugla u kome nije tolika guzva, a ja odusevljeno poskocim od srece cim cujem prve reci pesme Starships. Odusevljena sam i ushicena dok ljudi oko mene pocinju da plesu uz pesmu uz koju sam toliko puta djuskala sama u svojoj sobi.

Kol se smeje kad pocnem s rutinom koju sam usavrsila bas za ovu pesmu i zaplese sa mnom. Ne bunim se kad mi stavi ruke na struk i pocne da se pomera u istom ritmu kao ja. Oduvek sam znala da dobro plese, a ru osobinu Dzej nazalost ne poseduje. Pokusam da ne mislim na njega dok mu stavljam ruku na ramena i oboje dozvolimo da nas zarazni ritam vodi, dok urnebesno smesno pevamo uz pesmu.

Nestvarno je, izvantelesno iskustvo dok gledam kako nam se tela sinhronizovano pomeraju i kad shvatim da se Kol i ja dobro provodimo, ne, zaboravite na to, sjajno provodimo zajedno. Kao da ne mozemo da prestanemo da se smejemo dok izvodimo lude, blamirajuce pokrete. Pusti me samo kako bi me zavrteo, a onda pribio moja ledja uz svoje grudi i obuhvatio me rukama oko stuka, njisuci nas uz muziku. Osecam se kao da sam na sedmom nebu dok plesem do mile volje s Kolom pored sebe.lja  mene i Kola pogledom.

Pesma se zavrsi i prodje nekoliko sekundi dok pocne sledeca, ali to je dovoljno da se dve stvari dogode gotovo istovremeno. Prvo je to sto shvatim da sam previse pribijena uz Kola i da nam se grudi dizu i spustaju gotovo istom brzinom. Okrenuta sam mu ledjima pa mu ne vidim lice, ali po tome kako me drzi shvatim da mozda i previse uziva u ovome.

Drugo i mnogo vaznije jeste to da sam, dok sam prakticno prilepljena uz njegovog brata, uhvatila Dzejov pogled. Nikol mu je u narucju, okrenuta ledjima. Beskrajno sam zahvalna onome ko me gleda odozgo sto ona ne moze da vidi ubilacki, gotovo povredjen izraz na licu svog decka dok strelja mene i Kola pogledom.

Odmah pustim Kola, pustim da mi ruke padnu pored tela i izmigoljim se iz njegovog stiska. Shvativsi to, on me pusti. Osecam njegovo prisustvo iza sebe i sigurna sam da i on vidi ono sto ja vidim, a to je veoma besan Dzejson Stoun.

Ne razumem zasto me tako gleda ni sta sam to uradila da a toliko razbesnim. Postao je hladan otkad je Kol poceo da sedi pored mene na casovima ekonomije i ne mogu a da ne pomislim da mu se ne svidja sto se druzim s njegovim bratom.

Verovatno shvativsi promenu u raspolozenju svog decka, Nikol podigne glavu s njegovih grudi. Okrene se da vidi sta je uzrok tog negodovanja, a kad joj se pogled zaustavi na meni, pozelim da me odmah sahrane dva metra pod zemlju.

Vidim je kako skrguce zubima i besno me strelja svojim zastrasujucim pogledom. Oci su joj toliko pune mrznjom da mi pripadne muka jer osecam kako mi prodire kroz kozu. Znam da se ovo nece zavrsiti. Oci joj se prakticno pretvore u proreze kad mi Kol stavi ruku na rame i, mada to verovatno radi da bi me ohrabrio, to je poslednje sto mi u ovoj situaciji treba. Ne moram da pokazujem Nikol da je tip na koga se godinama lozila pored mene.

,,Bolje da idemo", kazem nesigurno, jos uvek ne odvajajuci pogled sa Dzeja i Nikol, koji nas sad oboje gledaju kad da bi najradije da nestanemo.

,,To je njihov problem, a ne nas, ne moramo da idemo."

,,Kole, ne razumes. Kad se Nikol naljut, ona..."

,,Ne brini zbog nje. Rekao sam ti da cu to srediti, molim te, veruj mi."

Hocu da ga pitam sta misli pod srediti, ali ukopam se u mestu kad Nikoline oci podmuklo blesnu. Sad ce uraditi nesto zbog cega cu zazaliti sto sam uopste dosla ovamo. Okrene se u Dzejovom zagrljaju i uhvati ga za obraze, pre nego sto on stigne da reaguje, a ja da je uhvatim za kosu i odvucem od njega, obursi se na njegove usne svojima i ljubi ga toliko grubo da igleda gotovo bolno. Iako Dzeja mozda i ne boli toliko, posto obavije ruke oko nje i pocne jednako zudno da joj uzvraca poljupcima. Osecam kao da mi srce iznova i iznova gazi teretni voz. Oci me zapeku od suza koje se uvek svim silama trudim da zadrzim i preplavi me uzasan osecaj mucnine i dodje mi da se tu odmah ispovracam.