Njegova devojka

Glava 10

U petak vadim neke knjige iz ormarica kad osetim da neko stoji iza mene. Posto su i Bet i Megan na casu ekonomije, samo jedna osoba moze da me progoni. Zdravo, Progonitelju Stoune.

,,Odlazi, Kole", kazem dok gulim komad zvake koju mi je neko, verovatno jedna od Nikolinih ulizica, zalepila na ormaric.

,,Ovaj, nije Kol."

Toliko brzo se okrenem da usinem vrat, ali to nije vazno, ne kad je Dzej u pitanju. Stoji ispred mene, malcice uvredjen ali istovremeno i presladak. Stvarno dobro izgleda u svom tamno-crvenom bejzbol dresu. Jedva se suzdrzavam da ne udahnem dok gledam njegove hipnotisuce oci u kojima se boje kovitlaju, pa su cas plave cas zelene

,,Dzeje!", uskliknem, pokajnicki mu se osmehnuvsi. Nehajno odmahnem rukom zbog svoje greske. ,,Izvini sto sam pomislila da si..."

,,Kol, kapiram", procedi kroz stisnute zube, sto me iznenadi. Nikad nije bio takav sa mnom. Obicno je, kad Nikol nije u blizini, super ljubazan i prijatan prema meni. Pitam se sta mu je. Mozda je onaj momak koga nazivaju polubratom ponovo nesto uradio.

,,S... sta je bilo?" Kao da me prvi put nije cuo, ponovim pitanje.

,,Dzeje, sta je bilo?"

Odmahuje glavom i kao da se konacno setio zasto je tu.

,,Cuo sam da dolazis sutra na Dzaredovu zurku." Zvuci kao da mu nije drago zbog toga, a ja pokusavam da se setim da li poznajem nekog Dzareda. A onda mi, kao da mi se u glavi upalila sijalica, sine da je to onaj sportista koji pravi zurku za Kola. Zurku na koju preko volje pristajem da idem.

,,Izgleda da dolazim", kazem oklevajuci, a na licu mu se jasno vidi neodobravanje.

,,Zasto, Tesa? Dosad nikad nisi isla na zurke - zasto sada?", ogorceno pita, a ja se povredjeno trgnem. Jedva se uzdrzavajuci da ne dreknem da je to zbog njegove psihoticne devojke, duboto udahnem da se smirim, podsetivsi se da je to Dzej. Verovatno ovo radi zato sto brine. Naravno da mu deluje cudno da devojka kao ja ide na zurku i samo proverava da li je sve u redu. Zelim da mu kazem za Kolovu pretnju, da je moj ljubljeni rendzrover u opasnosti, ali mi bas nismo narocito bliski i bilo bi pomalo cudno da se jadam pred njim. Boze sacuvaj da pomisli da sam jos veca lujka nego sto vec jesam.

Samo kazem: ,,Ne znam. Imam osecaj da propustam vazan deo srednjoskolskog iskustva."

Na trenutak me gleda mrsteci se i znam da je to zato sto nije ocekivao da budem tako sarkasticna. Zato sam delom ja kriva jer svaki put kad Dzej pokusa da razgovara sa mnom, na kraju zvucim kao moja mama kad slucajno uzme previse analgetika posto je nagnjecila rebra. Dovoljno je reci da zvucim kao hipik s vencem od cveca.

,,Da li te Kol tera da ides?"

,,Ne!" Nervozno se nasmejem i cimnem rukave dzempera. Kad ponovo podignem pogled, Dzej je jos uvek tu i ne deluje nimalo ubedjeno.

,,Idem na tu zurku zato sto to zelim. Ne mogu celu subotu vece da radim domaci."

Tuzno se osmehnem kad to kazem i kao da ga grize savest. Pokusavam da shvatim zasto se toliko snuzdio zbog mog pateticnog drustvenog zivota, ali bez uspeha.

Zausti da nesto kaze, ali se zaustavi kad mu nesto privuce paznju. Pre nego sto sam uspela da vidim sta ga je nateralo da zacuti, neko mi prebaci ruku preko ramena i privuce me uz vrlo misicave grudi.

,,Tu si, Tesi, svud sam te trazio", kaze Kol i razbarusi mi kosu. odgurnem ga laktom, odmaknem se i namestim rascupanu kosu. On se pravi kao da brise suze i protepa: ,,Ah, Puslice, uvek si tako nezna." Ponovo mi prebaci ruku preko ramena.

Ne zelim da razmisljam o tome da mi njena tezina zapravo prija.

,,Pustaj me, klipane!" Otimam se u njegovom stisku, odbijajuci da me preplavi njegov miris i da osetim bilo kakvu privlacnost prema njemu. Ovo radi samo da bi naljutio Dzeja i, mada uzivam u krajnjem soku na Dzejevom licu, mislim da smo malo preterali.

,,Tako ti tvojih jaja velicine zrna graska, pustaj me!", kazem i zgazim mu na nogu. On prodahce i odmakne se, ali slutim da je moj slabasni pokusaj da ga udarim imao malo efekta.

,,Samo da te obavestim da moja jaja nisu velicine zrna graska!"

,,Ako ti tako kazes." Prostrelim ga pogledom, ali pre nego sto se baci na mene, neko se nakaslje. Osetim neodoljiv poriv da udarim glavom od ormaric. Dzej besno frkne stisnutih pesnica i oboje nas strelja pogledom. Nikad ga nisam videla toliko besnog i ne razumem zasto tako reaguje.

,,Zar ti nemas cas, Dzej Dzeje?", pita Kol kao da ga nervira bratovljevo prisustvo, a meni dodje da ga opet udarim sto izaziva Dzeja kad je ovaj ocigledno lose raspolozen.

,,Imam. Zapravo, Tesa i ja imamo isti cas, pa sam se nadao da mozemo zajedno da idemo." Osmehne mi se, ali pre nego sto stignem da pristanem, Kol odgovori umesto mene: ,,Ne moze. Ona ide sa mnom."

,,Stvarno?"

,,Stvarno?" - Dzej i ja pitamo istovremeno, a Kol nam klimne glavom.

,,Znam da sinoc nisi zbog mene uradila domaci, pa sam nas oboje izvukao sa casa sarmirajuci direktorovu sekretaricu da nam dozvoli da odemo na glupi dobrovoljni rad u multimedijalnoj sali."

Dobro, to je iznenadjujuce ljubazno od nekog ko je mozda poludemon. Tacno je da mi je sinoc dosadjivao, odbijajuci da ode iz moje sobe posto me je dovezao. Mislim da ga je uglavnom grizla savest sto je pokrenuo odredjenu skakljivu temu i zeli da bude siguran da nisam previse emotivno ranjiva.Delu mene, koji nije zeleo da bude sam nakon sto je nesto tako izaslo na videlo, bilo je drago sto je on tada bio sa mnom. Tata je u prizemlju gledao utakmicu, ali slutim da je krisom slavio zbog toga sto je Kol tu.

Kad je on otisao, bila sam toliko umorna da sam odmah zaspala i probudila se samo zasto sto mi je zazvonio alarm za skolu. Zalila sam se zbog toga za vreme rucka, znajuci da ce me zbog domaceg koji nisam uradila nastavnik istorije sigurno poslati na dopunsku nastavu. Kol me je, hvalim te boze, upravo spasao!

,,Vas dvoje ste sinoc bili zajedno?", pita Dzej. Zvuci toliko potisteno da mi dodje da ga zagrlim, ali plaseci se Nikol, ostanem ukopana u mestu.

Kol sleze ramenima. ,,Jesmo, a sad stvarno moramo da idemo. Treba da slozimo diskove i razmrsimo zice." Okrene me tako da vise ne gledam u njegovog polubrata i progura me ka multimedijalnoj sali. Ne mogu a da se ne okrenem i jos jednom pogledam Dzeja, koji jos uvek stoji na istom mestu. Srce mi kao nekad zatreperi i ponovo osetim zaljubljenost koji sam otkad znam za sebe prema njemu osecala.

,,Nije vredan toga", prosapce kol dok ide pored mene. Nemam snage da postavljam pitanja ili poricem svoja osecanja prema Dzeju. Svi znaju da mi se svidja, ukljucujuci i kuvaricu... To i nije neka velika tajna, posto ceznem za njim, kako se cini, citavu vecnost.

Kol mi nesto stisne rame, a onda otvori lajava usta da me prikladno utesi: ,,Mogao sam pretpostaviti da ces pasti na ruznijeg brata. kladim se da ima manji pe..."

Pokrijem mu usta rukom i moji prsti priguse njegov glas. ,,Ucuti ili cu ti se ispovracati po tim patikama od trista dolara."

To ga je jos kako ucutkao.

***************************

heeej, evo ga novi deo.

nadam se da vam se svidja.

zao mi je sto je ovako kratak, potrudicu se da sledeci bude duzi.

ostavite vote i komentarisite!!!!!

broj reci: 1236